Učitelj

u dekadeniskom XIX veku budi se reakcija koja ima za cilj povezivanje školskog rada na svim stupnjevima. To povezivanje obavlja se pod imenom globalne nastave koja počinje aktivnošću sa neraZ· deljenim celinama ili kompleksima, pa se produžava u pravcu koncentracije rada na srednjem stupnju oko nauke o živolu (biologije) i konsolidacije nastave na višem siupnju. Minulih 7 godina pisalo se kod nas već toliko o „globalnom metodu“, da ćemo ovde, potpunosti radi, dati samo esenciju problema koji se od prvobitno čisto metodičkog prodlema uspeo na stupanj potpune reforme nastave, ne samo elementarne, već i više. Radi detaljnije analize problema upućujemo čitaoca na naša dela „Keformne hladiskd v didaktike“ („Reformna gledišta u didaktici“ — deo V. Globalizacija — 3Bratislava, 1934, J. Pocisk) i „Globdini metoda, Nove pojetfi vychovy*“ („Globalni metod, Novo shvatanje nastave“ — Praha, 1935, „Orbis“) a naročito na raspravu profesora Sergeja Hessena „G7obdini metoda či globdini vyučovdni“ (Praha 1985, „Dčdictvi Romenshćho“ koji sa filozofskim udđubljivanjem u problem ukazuje na vezu globalizacije sa radnom školom i najširim shvatanjem modernog vaspilanja''). Iz strane literature preporučujemo naročito knjižicu Ovida Dekrolija (Decroly) „La /fonction de globalisalion et Penseignement“ (Funkcija globalizacije i nastaya), Brisl 1929, Lamartin.

Globalizacija (od latinskog: globus — kugla, kao simbol celine) znači polaženje od celine, naglašavanje celosnosti i jedinstva. U didaktici razumevamo pod globalnim postupkom nastavu u životnoj celosnosti koja ne naglašava pojedine delove ili elemente pojava, nego smisao celine. Kod tog postupka nastava počinje konkretnom, celom pojavom koja se polagano dilerencira ili strukturizira, tako da se polako priprema stvaranje shema u kojima na konturama celine dolaze do izražaja dominantni znakovi. U tome smislu manifestuje se u globalnoj nastavi težnja da se dečji rad organizuje u punoj saglasnosti sa razvojem, koji — kako smo već rekli — ne ide od delova ka celini, već od celine pomoću procesa dilerencijacije ka novoj celini.

Ideja globalizacije javlja se pod različitim nazivima i u vidu različitih parola u celokupnoj savremenoj kulturnoj aktivnosti, ali naročito izrazito u filozofiji, kao što su na to ukazali kod nas filozofi J. B. Kozak i J. Tvrđi (7vrdy), svaki sa drugog gledišta, a onda i u politici. Celosnost, „totalitet“, jedinstvo, „ujedinjenje“ i druge iendencije prožimaju celokupan život evropskog pučanstva i u dobru i u zlu. Pred našim očima stvorene su na evropskom kontinentu „totalne države“ u kojima se volja sviju prenosi na volju pojedinca koja se pak hijerarhijski prenosi preko „vođa“ pojedinih nižih kategorija ra volju bezimenih članova naroda koji sačinjavaju osnov kolektiva, ovladanog jegnom jedinom idejom. Ti pokreti imaju svoj koren u nezadovoljsivu sa predratnom i posleratnom političkom i kulturnom

19) Spomenutu studiju prof. Hesena izdala je, u -autorizovanom prevodu Pete ]. Maslića, kriižara Jer. Dželebdžić u Beogradu, 1937 godine. Cena Din. = Prey.” –