Učitelj

452 auuu III un IEEE uuu i in E uuu uu uuu uuuızu m zruu„AAAIAIAUETEJ ZA 1Iuuu„LATL На

„osovine“. U prirodi se gradivo koncentriše prema biološkim grupama ili celinama (izv. „životne zajednice“: „ribnjak“ — „šuma“ — „livada“ — „poljski put“), u zemljopisu se gradivo prelazi po oblastima („stepa“ — „obala“ — „gorski predeo“ — „planine“), u istoriji ne sistematski, već prema iđejama-vodiljama itd. Prvobitna koncentracija, tj. sinteza pojedinosti u celosti oblik, sve više ustupa mesto pravoj globalizaciji tj. napredovanju ođ celine ka delovima.

Sa manje uspeha provodila se koncentracija raznih predmeta ili čak šta više svih predmeta u jednu jedinu celinu sintetičkim načinom. Studij osnovnog Kriblovog (A/rieb!)'') dela „Jednoftnć osnovdni učiva na šhole mčštdnsheć podle zdsad činne škholy“, Praha, Stdtni nakladafelstvi 1996 („Jedinstveno planiranje nastavnog gradiva u građanskoj školi prema principima aktivne škole“) ukazuje ua teškoće sa kojima se učitelj sreće kad nastoji da spoji u celinu ono što je u svojim polaznim tačkama odvojeno i samostalno. Baš tu težnji da se skonceniriše raznorodno nastavno gradivo i da se nađu mostovi između pojedinih predmeta dolazilo je do nasilja koja su kod učiteljstva diskreditovala koncentraciju a na štetu razvoja pedagoškog rađa u pravcu potpunije celosnosti.

Kao što se vidi iz ovoga kratkog pregleda koncentracijskih nastojavanja, — koji je — гахште 5е — silom prilika krnj i nepotpun, osnovna greška sviju tih nastojavanja je u tome Štoim nije bio jasan odnos delova prema celini. Koncentracija je vrlo ispravno kazala na dekađenstvo razbijene, nesjedinjene nastave do koje se došlo prirodnim putem razvoja tj. time što je narodna škola tokom XIX stoleća uvela u svoj nastavni program поуе predmete. Religijski karakter nastave, «koji je hiljadama godina ujedinjavao celokupnu nastavu, ustupio je pred lajicizacijom Која je uzimala sve više maha i Omogućila veće razlike u nazorima kod učitelja i kod učenika. U školu sve više prodire naučno saznanje koje je specijalizovano. Na višim stupnjevima narodne škole razvija se čak šta višei specijalizacija učiteljstva. Prvobitno jedinstvo razbija se u nesrodne, neparalelne delove. Koncentracija hoće da opet ujedini te izolovane delove ljudskog 5аznanja. Ali mesto da pokuša stvoriti novo jedinstvo nastave, umesto da pođe od celosnosti, ona se zadovoljila sastavljanjem i spoljnim harmonizovanjem gradiva. Dakako da je taj pokušaj morao da propadne, jer sastavljanjem delova može da se dobije potpuna mašina, ali nikako ne organska, živa celina.

Taj princip shvatio je globalni pokret u didaktici koji je nasuprot koncentraciji svesno postavio ideju ukupne nastave (Gesamtunterricht, радарторазсће Зутрћопт!е, kompleksna metoda, ćducaf{iom integrale). Taj smer prodro je, naročito u srednjoevropskim zemljama, i u nastavne programe, pošto je prethodno bio postao parolom reformnog pokreta u učiteljstvu. Ali u ukupnoj nastavi olišlo je klatno (šetalica) isuviše na jednu stranu za koju se ne može reći da li je desna ili leva. U njoj je naime celina bila otrgnuta od delova tako da nije bila dovoljno diferencirana. Polarna antiteza „celina — deo“ bila je

i) Dr. O Kribl bio ie do nedavno gradski škol. nadzornik u Brnu. Prev.

O U A ___= Ua. a e O i. –