Učitelj

с _______ НИНА

школи своди на најмању меру и још од самог почетка, после десетак дана паралелно с општом припремом за говор и мишљење врши и акт шчитавања и то више на конкретан начин, а не вербалистички. Кад се деца упознају на подесан начин (преко неког доживљаја, погодне приче и слично) са неколико гласова које могу разликовати, одмах се цртају слова тих гласова и шчитавају без дугог задржавања на уобичајеном анализирању речи. Но да би се искористио њихов играчки нагон, учење се изводи преко забаве; цртање и шчитавање врши се преко ручне словарице, коју у току учења читања сваки ђак себи изради. Ту на самом акту шчитавања они дођу до сазнања да су речи састављене из гласова. Преко визуелног опажања и мануелног рада дођу до појма о елементима речи, те им после изналажење истих не чини тешкоће.

За ту сврху исеку се за сваки самогласник око пет, а за сугласнике по три картончића величине 3 Х 4,5 см. Кад се деца упознају са гласом, покаже се и фигура слова тога гласа, која се затим изради од иловаче, пластелина, дрваца, жижица, а после нацрта на картончићима, који се стављају у кутију за ручну словарицу (коју сваки ђак има) у одређену преграду, А кутија је тако израђена да има за свако слово по једну преграду. Чим се имају макар и два слова тако нацртана на картончићима, каже се деци реч која садржи гласове дотичних слова, коју треба да саставе ређајући картончиће, попут словослагача, на поклопцу кутије како

се на слици види. Већ од три гласа могу се разне речи састављати, па чак и реченице конструисати. После сваког приновљеног слова та се радња обнавља. Та је радња толико занимљива за децу да