Učitelj

| |

(2 _________________ ни

Предавач: Ви сте, децо, гледали како коке иду на спавање! Ђаци говоре о кокошару. Негде на селу, где нема кокошара, коке спавају и на дрвету. — Предавач: да ли је то добро да спавају на дрвету» (Може да их однесе лисица).

Коке иду рано на спавање. — Предавач: Како се каже за онога који иде рано на спавање» Ђаци: „Леже рано као кокош.“ — Последњи иде петао на спавање. Он најпре гледа да ли су све коке легле. Поређају се по пречагама. Кока која има пилиће, не пење се на пречагу, него на земљу заклони пилиће и с њима спава.

Ђаци: Пилићи се не могу пењати.

Цртање: Предавач: Хајде да цртамо и да бројимо коке на пречагама! (Бројне слике и бројни низови).

Предавач: А ујутруг — Ђаци: Први се буди петао. — Он кукуриче, па све пробуди. — Одмах онда кукуричу и други петлови. — Предавач: Јесте ли гледали кад се коке буде» Шта тада раде» — Ђаци: Некако се другачије деру и чисте перје. (Ракоље се). Предавач: А петао — Ђаци: Одмах тражи нешто за храну, па ако нађе, зове коке.

Редно бројање: Предавач: Хајде да бројимо како коке излазе по реду из кокошара! Ђаци броје по реду на цртежу, на рачунаљци: помицањем, само показивањем, и само гледањем.

Обухватање: Шта све коке раде у дворишту» (Чепркају, чувају пилиће. итд.). — Шта све имају да се могу хранити — Од кога се бране» Чиме се бране» Перје: Различне боје (разликују). Петао има најшареније перје.

Рачуни: С јајима. Наставник пита шта би се могло рачунати и упућује ђаке да сами постављају један другоме задатке.

Певање песме: „Стрина коко“.

Пајо Моачанин

Из завичајне насшаве

-— У вези с именом основне школе Краља Петра 1 код Саборне цркве у Београду —

0 Краљу Петру

Поред Краљеве бисте 11 разред свакодневно пролази. Они знају да је Краљ Петар отац пок. Краља Александра а дед младом Краљу Петру П. Многи су били на Опленцу и тамо видели задужбину цркву „Св. Ђорђе“ и у цркви гробове Карађорђевића. Обично сви ти знају и варошицу Тополу и све знаменитости у Тополи (прву касарну, цркву).

Са Опленца Аврам Кајон посматрао је околину — каже: видик! Описује околину и броји, помиње села. Каже: Тај се крај зове Шумадија.

— Светислав Стефановић: Ми смо Ускрс провели у Аранђе„ловцу. Пели смо се на планину Букуљу. Виђао сам из околних села