Učitelj

( иеевитаиилериенирнивинЕтниивииаиииииииинриииииве ливене иритира 7)

сељаке, сељанке и децу. Питају ме: Одакле сир — Ја им кажем: Из Београда, а они мени: Ми смо из Шумадије.

— Давид: Са Опленца, али у даљини види се и село Вишевац. Село ми је показала сестра (учи ТУ раз. гимн.). Она каже: Ето, у том селу родио се најстарији Карађорђевић — Црни Ђорђе.

— Ћамила: Да запишемо, госпођо, Топола, Аранђеловац, Опленац и Вишевац. — Мери: Да запишемо и да су Карађорђевићи Шумадинци.

Читају о Краљу Петру

Из књиге „Историске знаменитости Београда“: „Конак Александра Карађорђевића бејаше једноспратна зграда на углу Ускочке улице и Краљевог трга и у овој кући, у соби на самом углу, родио се као треће дете кнеза Александра и кнегиње Персиде Краљ Петар.

Детињство и прво школовање провео је Краљ Петар у Београду.“ Из читанке за Ш разред читају чл. „Краљ Петар — Учитељица их нарочито задржава да схвате ове редове: „Краљ Петар волео је земљорадника; волео га искрено. Волео је њиву, волео плуг, паи сељака.

Краљ Петар највише је волео свој рођени крај. У њему је сазидао лепу задужбину од белог мермера, задужбину св. Ђорђу. Поред цркве на Опленцу, са кога су први топови Карађорђеви оглашавали правац боја са Турцима, почео је - дизати и кућу за становање. Око куће купио је велики комад земље који је мислио да под његовим надзором раде људи. „Нека виде и нека се уче моји Шумадинци.“ .

— Душан Бећаревић: Петар Јовановић каже да се Краљ звао и Петар Мркоњић. — Петар: Јесте, ево да вам прочитам. Чита из читанке: „Под именом Петра Петровића а после под именом војводе Петра Мркоњића, скупљани су у августу 1875 године четници на граници Босне,“

— Милош Михајловић: Ја сам читао како је Петар Мркоњић тамновао. М прича садржину народне песме.

У вези са овом народном песмом о Краљевој досетљивости из читанке:

„Имајући у џепу неколико златника, он их извуче и баци пред своја два чувара. Немци скочише да дохвате оне новце. Докле су се они ваљали по земљи дотле је Краљ Петар прешавши кроз пруску мртву стражу, бежао у правцу француског логора.“ Читају даље: „Петар се увек на неки начин смасавао ропства. Једном је побегао из аустријске посаде кроз прозор. Други пут се спасао кроз димњак.“

Коси Нахман донео и читао ове редове о Петру Мркоњићу:

„Петар Мркоњић био је у једној изванредно великој опасности, прискочио му је у помоћ Јанко Јовановић. Голом руком он је