Učitelj

и патријархом да даје школама села и руднике, те да би се школе лакше издржавале и боље напредовале.

Писана књижевност код Срба развила се из старе словенске књижевности по угледу на византиску, и из превода с грчког на старословенски језик. Садржина првих књижевних дела била је црквена и верска. Књижевних радова било је и пре Немање, али под Немањићима отпочиње живљи рад на књижевности. Временом се народни говор почео разликовати од старословенског језика, те су и писци били приморани да пишу тим народним говором, словено-српским језиком. У времену Немањића највећи књижевни радник и народни просветитељ био је св. Сава који је стварао нове правце у српској књижевности, чији су центри били знаменитији српски манастири.

Подизање Хилендара (1197—1199) у Светој Гори по жељи и новцем Стевана Немање, пренет је центар писане српске књижевности из Охрида у Хилендар. У Хилендару су калуђери преписивали и писали црквене књиге, преводили с грчког, учили сликарство и резбарство, правили црквене и друге ствари, па су све то преносили у српску државу ради подмирења црквених и других потреба.

За време Немањића, поред црквене књижевности, почела се _јављати и световна оригинална књижевност, али опет по угледу на византиску књижевност те врсте. Писане су и службе српским свецима. Писци су били црквени великодостојници и понеки од српских владара. После црквене почела се јављати и правна књижевност, али песничке књижевности није било. Неписмени народ одржавао је народне песме преношењем с колена на колено. Неимарство, вајарство и живопис били су прилично развијени, јер је требало зидати и украшавати цркве и манастире. На развитак ових "уметничких грана било је утицаја са запада а нарочито од Млечана и Дубровчана. С истока је било утицаја из Византије.

У доба Немањића највише је писмених људи било за време "св. Саве, јер је он учвршћивао народ у православљу и просвећивао га, па је зато и назват први српски просветитељ. Просветни центар за време Немање и св. Саве био је манастир Хилендар, а по смрти Немањиној манастир Студеница, како каже „Д-р Владан Ђорђевић у својој књизи: „Грчка и српска просвета“. Од васељенског патријарха св. Сава је 1218 год. у Никеји израдио самосталност српској цркви. При повратку из Никеје св. Сава је свратио у Хилендар и Солун где је спремио црквене књиге које је понео собом и дошао у Србију, па је 1219 године организовао "српску цркву образујући српску архиепископију у манастиру Жичи, а епископије: у Зети, Захумљу, Дабру, Моравици, Рашкој, Топлици, Будимљу, Хвостну и Призрену. М тако је св. Сава отргао српску цркву испод управе грчке архиепископије у Охриду и 1219 године постао први српски архиепископ са седиштем у манастиру Жичи. Чим је постао архиепископ, св. Сава је установио напред помену"тих девет епископија, а за епископе је постављао ученије калуђере "које је довео из Свете Горе. Свети Сава је крунисавао и српске