Uloga i značaj Vrbaske banovine

се са ње у задње три године све однсси, њени се темељи 03биљно поткопавају: | Са ње је однесен дефинитивно »Шипад«, »Целулоза« и | »Љубија«. Од ње је отцепљен испод компетенције Окружног уреда за осигурање радника цео источни део и подложен Тузли. Од Врбаске шумске дирекције отцепљен је такођер њен источни део до под саму Бању Луку и припојен тузланској. дирекцији, итд., итд.

БАЊА ЛУКА КАО СРЕДИШТЕ ВРБАСКЕ БАНОВИНЕ

Они исти који су оспоравали и који и данас оспоравају право на живот Врбаској бановини, оспоравају га и Бањој Луци као њеном средишту. Нема она, веле, права ни услова за живот; тај крај спада под утицајну сферу Загреба и Сарајева.

Није то тако, није ни по прошлости на коју се они позивају. Већ у прво време Турци су, домало по освајању Босне, пренели седиште своје гРласти у овим крајевима у Бању Луку, која постаје седиште беглербега, доцније – названог везирлука босанског. Из ње се управљало од Дунава па до Сплита и од

| Удбине до Косовске Митровице. Али кад је турска власт стала | да опада, и кад су Маџари и Аустријанци стали да, с времена на време, прелазе и Саву, и проваљују дубоко у унутрашњост пашалука, Бања Лука је постала исувише изложена, па је седиште | бос. везира пренесено у Травник, где је остало све до HOJL KO| вац турске власти у овим крајевима до 1850 год., кад је под | Омерпашом ЈЛатасом пренесено у Сарајево. | Али с оних истих разлога, с којих је аустријска управа | запостављала Бос. Крајину, запостављала је и Бању Луку. Јер док је у Загребу под Куеном могао да се слободно шири франковлук, а у Сарајеву Калајев бошњаклук; док је и један и други | у оним срединама могао да ухвати корена, крајишка средина је | одисала једним другим духом, оним из 1876 (И створити од | Бање Луке културни центар, значило би за Аустрију дати тој | средини и томе духу израза, значило је радити против сгбе саме. | Ето, зато је аустријска упрара тек 1895 г., седамнаест годи| на после окупације, отворила у Бањој Луци прву средњу школу. А ваља знати да су Срби још 1856 г. имали у Бањој Луци своју средњу школу — богословију Васе Пелагића.

И на тој једној средњој школи остала је цела Крајина

све до 1911 год., док је у Сарајеву самом аустријска управа по| дигла десет средњих школа, музеј за цео Балкан, толике репрезентативне зграде за своју политичку, судску и ~ финансијску

||

||

| администрацију, војне објекте итд. итд. са Илиџом, Бутмиром || као местима за дистракцију њене високе господе.

Немамо ништа против Сарајева, само констатујемо чиње| ницу да је од Сарајева свим силама вештачки стваран један || центар који ће бити и национално и политички безбојан, који | ће бити поуздан носилац бошњаклука, а који ће пред страним | || ||