Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 197 -

опћем нивоу бијаше то запрека сваком друштвеном и господарском напретку. И ко је тај напредак желио, нужно је морао желити што веће ограничење те аутономије. Ондашња влада зацијело није настојала око поменутог напретка, али је ипак водила дијелом јавну, дијелом потајну борбу против аутономије жупанија, јер је самоуправа сметала самовољи. Када је послије неколико година Ђуро гроф Апоњи постао угарски дворски канцелар, па кад је хтио да се ради боље управе ограничи жупаниска аутономија, наиђе не само у Угарској, већ и у Хрватској на пасивну резистенцију жупанија, те их није могао побиједити. У једној „конгрегацији“ загребачке жупаније требало је прогласити један такав краљевски отпис. Један дио те племениташке скупштине једноставно се оградио против читања рескрипта (док је садржај од прилике био већ познат). Него већина мишљаше, да би ипак било незаконито, да се неотворено т. зв. краљевско ручно писмо поврати угарској дворској канцеларији, те допусти отварање писма и гласно читање. Кад је то било обављено, диже се комеш туропољски Данијел пл. Јосиповић и повика: „Шта ће ту нама да прописује тај краљевски писарг — дворски канцелар Апоњи. У архив с његовим списом!“ И стотина гласова повика: „А4 асја, ад асјај“ те закључише, да се краљевски рескрипт метне међу акта, то јест, да се сачува у жупаниском архиву. Данијел пл. Јосиповић није био Бог зна како даровит човјек, али веома чврста и честита значаја. Године 1848. био је осуђен на вјешала, јер је пристао уз мађарске - револуционаре, али је онда „помилован“ на доживотну тамницу у Куфштајну, а 1860. амнестиран. — До године 1842. побјеђивали су Мађари у свима „рестаурацијама“ загребачке жупаније. Но 1842. продру Илирци под водством грофа Алберта Нуџента послије вруће и крваве изборне борбе, која је омогућила побједу, а то је онда дигло значење Илираца као политичке странке тако ванредно, да су загосподарили и у осталим жупанијама. Тај гроф Нуџент бијаше син фелдмаршала Нуџента, садашњег насљедног ирског пера у британској великашкој кући