Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 715

није пријало да онамо иде и мој отац успије код грофа Нуџента, да је протекцијом овога дошао брат 10. ловачком батаљону, који је имао гарнизон у Комо и Варезе.

Али се младом господину није свиђало ни у Италији, па је волио да буде премјештен као часник једној пуковнији Војне Крајине. Барон Влашић, нови бан, био је стари пријатељ мога оца и посједник двају крајишких пуковнија, те је лако могао испунити ту вољу, и зато смо пошли на инсталациону свечаност. ја се само сјећам, да сам старога господина у сјајној одори угарскога генерала видио да јаше на исто сјајно опремљеном бијелцу и да пред народом полаже прописану заклетву. Одијело му се састојало из скрлетнога и златним ројтама прекритога бекежа, из бијелог ментена, који је био оперважен куновином, из црвених уских хлача са златним гајтанима и високих чизама златом везених и напокон калпака с бијелим ждраловим перима. Моја мајка биће да је прије тога посјетила или бана или његову госпођу, јер је била позвана на свечану гозбу, док сам ја у фратарској хаљи остао у стану. Послије неколико дана поведе ме мајка са собом у посјете баници и ту сам чуо, да је бан мога брата именовао заставником у првој банској крајишкој пуковнији. Баница је била већ постарија. пријазна дама. Очито јој се шаљиво свидио мој фратарски хабит, те ме ослови са „рагег Апопши5“, пољуби ми руку, као да сам збиља био калуђер. Не сјећам се, јесам ли разумио ту њену шалу, али се сјећам, да сам се сам по себи први пут застидио ове своје маскераде, исто као кад сам оно био обукао дјевојачке хаљине. Кад смо се возили кући, рекао сам мајци без околишања, да ја дуље нећу да носим тај фратарски хабит и нећу да ме у том одијелу даље исмијавају. Али моја мајка одговори с великом и за ме ненаданом строгошћу, да ћу ја ту мантију носити до краја завјета, хтио или нехтио.

Послије неколико седмица дошао је мој брат из Италије кући, сав огорчен мржњом против Талијана. Напоменуо сам, да је од мене био старији за пуних