Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

БПРАЧИ

докле код лица под (1) губитак грађанске части траје све дотле, докле је по проппсима кривичног судског поступка не поврате.) (3) Лица под стецшптем. Предлог да се бирачко право одузме само лажним банкротима, није бпо примљен у Уставотворној Скупштини. Да ли се оно лпце код кога је стециште скинуто због исцрпљења масе, повраћа у своја бирачка права? За решење тога пптања меродаван је стецшпнп поступак: ако се, по његовим прописима, стециште сматра п у том случају као окончано, лпце које је бпло под стецпштем повраћа се у своја бирачка права. (4) Лица која су под старатељством, т.ј. она пунолетна лица која су стављена под старатељство због душевне илп телесне немоћп, као п због расппкућства. (5) Лица која су за специалне кривице из изборног за- ) кона осуђепа уз другу казну и на губитак бирачкога права. 44. Лицима прве четирп категорије Устав је одузео бlграчко право. Пету категорију додао је изборнп закон својим чланом 101. Питање је, да ли је поред оних узрока губитка бирачкога права које је Устав предвидео, изборни закон могао стварати и неке друте узроке? По нашем мишљењу, Устав је исцрпно побројао како услове бирачкога права тако п узроке са којпх се то право губи. У томе погледу он не може бити законом. Као год што закон небимогао тражити од бпрача плаћање извесног пореза или писменост коју Устав не тражи, тако псто не може одузимати бирачко право због крпвица по пзборном закону, када осуда по тим крпвпцама није увршћена Уставом у узроке губитка бирачкога права. Све што се тпче квалификације врховних органа, на пр. Краља, пародних посланпка, итд., спада у област Устава а не закона. Давати и одузиматп бирачко право законом, бпло би незгодно и због тога, што би онда Народно Представншптво само себи одређивало бирачко тело: у место да бпрачп којп изводе своје право непосредно из Устава, именују посланике, посланици би, путем закона, одређивали лица која he их бирати. Члан 101 изборног закона протпван је дакле Уставу, али како судови не могу да цене уставност закона, они морају по томе члану осуђпвати бираче на губитак бирачкога права. 45. Када се прегледају сви узроци губитка бирачког права, види се да се бирачко право губи само услед акта судске власти, и то услед таквих аката који имају за последицу умањење опште правне, одн. пословне способностп. Не би било логично допустити лицима с умањеном правном, одн. пословном способношћу вршење тако важне јавне службе као што је бирачка. У Уставу се каже да та лица привремено губе бирачко право. Овај израз објашњује се тиме, што сва та лпца којима је правна, одн. пословна способност ума6