Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

82

НАРОДНА СКУПШТИНА

њена једним судским актом, могу, под извеснлм законским претпоставкама, повратити своју пуну способност. 46. Међу узроцима губитка бирачког права, Устав не помиње стављање у притвор. Уставно је начело да се бирачко право губи тек услед судске пресуде. Над притвореницима судска пресуда још није изречена; према томе, и . бирачко право код њих још постоји. Али, и ако то право још постоји, бирачи нису у стању да га употребе. Употреба тога права претпоставља слободу кретања, а притвореници суње лишени. Стављање у притвор не одузима бирачко право, али онемогућава његово вршење. IV. НЕСАГЛАСНОСТ БИРАЧКЕ И ВОЈНЕ СЛУЖБЕ. (У чл. 70. И. 3. чл. 70. БС. чл. 2. УО. 4 март 1921.) 47. Члан 70. Устава каже: „Официри активни иунедејству, као и подофицири и војници под заставом не могу гласати". Није речено, дакле, да официри и војници губе бирачко право, него је речено, да не могу гласати. Та лица задржавају бирачко право, али је вршење тога права код њих обустављено. Сметња за вршење бирачкога права долази , од војне службе у којој се та лица налазе. Бирачка и војна служба нису једна с другом сагласне; докле неко врши војну службу, не може вршити бирачку. Те су две службе несједињиве у истој личности. 48. Ово су војна лпца којима је ускраћено вршење бирачке службе: (1) Официри. Устав каже изречно само за официре активне и у недејству да не могу гласати. (Нов закон о устројству војске и морнарице од 9 августа 1923 не зна више за официре у недејству). Из овог уставног прописа изборни закон је извео, да резервни официри и цивилни чииовници војне струке могу гласати. Да цивилни чиновници могу гласати, ствар је јасна: они се, истина, налазе у војној служби, али без официрскога чина. Што се тиче резервних официра, питање је шта је изборни закон хтео управо рећи. Могућна су два тумачања. По првом тумачењу, закон је хтео pehn само то, да резервни официри могу гласати све дотле докле не буду позвани на вежбу, или докле не буде наређена мобилизација, јер тек после тога позива или те наредбе они се преводе из грађанског стања у војно. Али, по овом тумачењу изишло би, да је изборни закон рекао нешто о чему не може бити спора, а то је да резервни официри могу гласати онда када се налазе у грађанскоме стању, и када између њих и осталих грађана нема никакве разлике. Доиста, није била потребна никаква законска одредба, да би се знало да један грађанин који је добио чин резервног официра, није услед тога лшпен могућности гласања. По другом тумачењу,