Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

БИРАЧП

83

пзборни закон хтео је pehn то, да резервни официри могу гласатп и онда када су позвани на вежбу, или када су мобилисани. Нама изгледа да се само ово друго тумачење може довести у склад с Уставом. Устав одузима могућност гласања само актпвним официрима; резервни офицпри пису то исто што и активни. Офпцирима се не допушта гласање поглавито стога да бп се офпцирски ред држао далеко од политике. Резервни офицпр није официр по позпву, него један грађанин који слободно учествује у политичком жпвоту; одузетињему могућност гласања за време војне вежбе или мобилпзацпје, не би служило ничему. (2) Подофицирп п војнпци под заставом. Назив тај: „војнпци под заставом" означава, у првом реду, војне обвезнике којп служе свој рок у сталноме кадру. (Немогућност гласања траје за њих све докле не одслуже свој рок, дакле, п за време одобреног одсуства). Да лп резервнстп, подофпцпри и војнпци, могу гласатп за време војне вежбе илп мобилизацпје? Говорећп о офпцирима, Устав јеупотребпо израз: офицпрп активни и у недејству, израз тако узак, да се пода њ не даду подвести п резервнп офпцирп. Говоpehn о војнпцима, Устав је употребио израз: војнпцп под заставом, израз тако широк, да поред обвезнпка сталног кадра обухвата и резервпсте. Бптп под заставом, значи битп на војној службп; да су, пак, за време војне вежбе или мобилизацпје, резервпсти на војној служби, о томе не може бпти сумње. Зашто је Устав омогућпо гласање резервним офпцпрпма, а оне-' могућпо резервистима? Јамачно, Устав је мислио да бп се по-. лптпчке страстп код резервпста јако распалнле, ако би резервистима бпло допуштено учешће у гласању, и да бп то, због велпкога броја резервиста, могло отежатп одржање дисциплпне у војсци. Пошто, за време војне вежбе пли мобплизацпје, резервпстп не могу гласатп, то има опасности да војна власт, наређујући обичне војне вежбе, онемогући гласање већем броју бпрача. Због те опасностп, пзборнп закон (чл. 3) забрањује, „за време почев од петнаестог дана пре избора, па до треhera дана после пзбора“, војне смотре п вежбања, оспм случаја преке опасностп. Према тексту Устава, она лпцакоја се не бп налазпла „под заставом", него бп само била запослена у војсци ради каквог канцеларијског, технпчког или чисто механичког посла, та лица могла бп гласатп. (3) Офпцирп, подофицпри п редови у жандармерпји и у граничној трупи. По закону о жандармерији од 18 фебруара 1922 и по закону о граничној трупп од 30 јануара 1922, жандармерија и пограшгчна трупа чине „саставни део војске i сталног кадра“, отуда изилази да нп офпцири, подофицирп п редовп у жандармерији и у граничној трупи не могу вршити бирачко право.