Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ

85

нима који не знају да говоре и шппу народним језиком. Устав може одузимати посланичка права којој хоће групи грађана, али обпчан закон не може то чинитп: квалификацпје и дисквалификације основних државних органа, као што смо већ видели, леже ван његове области. 51. Од народних посланика не тражи се никаква стручна спрема. У ранијим српским уставЈгма, поред посланика с обичним условима, који су чинили већину, постојали су и т. зв. квалпфпковани посланици, који су поред обичних услова моралп имати и факултетску спрему. У садашљем Уставу квалифпковани посланици нису предвиђени. 11. НЕСАГЛАСНОСТ ПОСЛАНИЧКЕ СЛУЖБЕ СА ДРУГИМ ЈАВНИМ СЛУЖБАМА. (У. чл. 73, 57, 90. ИЗ. чл. 15, 16, 85. 43. чл. 95 п 126. ДР. чл. 83. УО. 4 п 5 март, 6 и 8 јунп 1921. УС. 11 п 13 јунп 1921.) 52. Пз начела поделе властп, које је п наш Устав усвојио, пзилази да органи управне и судске власти не могу бпти пстовремено и органи законодавне власти. Према томе, посланпчка служба била би несагласна са чиновничком службом. Ову основну мисао наш је Устав примио, али не без извесних ограничеља. Творци Впдовданског Устава нису ■ усвојилп дводомнп систем; чак нису задржали ни квалифи- S коване посланике пз устава од 1903; ако би се после свега тога чиновништво сасвим искључило из Скупштине, могло би се десити да Скупштпна остане без довољно интелигенцпје. Начело да чиновник не може бити посланик, ублажено је стога разноврснпм изузетцпма. 53. Пскључујући чиновнике пз Скупштпне, Устав нпје дао своју дефиницпју чиновника. Он је оставио закону о чиновницпма да одреди појам чиновнпка. Чиновнички закон, који је дошао после Видовданског Устава, поделио је државне службенике на чпновнике, званичнпке и служитеље. Да ли су чиновнпци које Устав пскључује из Скупштине, истоветни са чпновнпцима из чиновничкога закона, или су истоветни са државним службенпцима? У овоме другом случају, поред чиновника, били би искључени из Скупштине званпчницп и служитељи. Творцп Видовданског Устава нису зналп одредбе чиновничког закона, а творци чиновничког закона зналп су одредбе Видовданског Устава; према томе, чиновничкп закон имао је да каже који појмови тога закона одговарају уставном појму чиновника. Чиновнички закон, кад год говорп о кандидовању за Народну Скушптину II о избору за народног посланика (чл. 95 и 126), употребљује израз службеник, а не употребљује пзраз чиновник. Према чиновничком закону, сви државни службеницп, п чиновницп, и званпчници, и служитељп, бпли би