Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

86

НАРОДНА СКУПШТИНА

искључени из Скупштине. Когод се налази у државној служби, па ма у каквом својству, самим тим онеспособљен је за вршеље посланичког мандата. Из тога, с друге стране, изилази да она лица која нису државни службеници, могу вршити посланички мандат, па ма какве друге везе постојале' између њих и државе. На име, она лица која су добила своје постављење од државне власти, али на један положај изван државне службе (на пр. јавни бележници), - или она лица која примају новчану помоћ, одн.- награду, на државној каси, али не врше никакав посао у државној служби (на пр. она лпца која због нарочитих заслуга стечених ван државне службе, прпмају пенсију по једном изузетном законодавном решењу). Устав искључује из Скупштине само државне чиновнике, дакле, не исКључује она лица која се не налазе у служби државе већ у служби ошптине или у служби цркве. Постоје два спорна питања. (1) Да ли председници општина могу бити народни посланици? Устав не каже ништа; изборни закон каже, да не могу. По нашем мишљењу, изборни закон није сагласан с Уставом. Од свих јавних службеника, Устав искључује из Скупштине само државне чиновнике, а председници општина нису државни чиновници. (2) Да ли они црквени органи којима је закон дао правни положај чиновника, на пр. епископи источно-православне цркве у области старе краљевине Србије, могу битп народни посланици? По нашем мишљељу, овакви црквени органи са карактером државних чиновпика били су могућни само под владом старог српског Устава, који је био установио једну државну цркву. По данашњем Уставу, државне цркве нема више; усвојене п признате вере постоје као аутономне корпорације; као год што из аутономије ошптинске изилази, да њени органи нису државни чиновницп, тако исто и из аутономије вероисповедних корпорација изилази да љихови органи нису чиновнпци. Црквени органи са карактером државних чиновника могу постојати само у овоме прелазном добу, докле црквено уређење које се затекло у појединим крајевима наше државе, још није доведено у склад са Видовданским Уставом. У томе прелазном добу, свима црквеним органима који имају карактер државних чиновника, мора се оспорити право да буду посланпци. Као органи цркве, они би могли ући у Народну Скупштину, али, како су они у исто време и државни чиновници, ово друго њихово својство искључује их из Скушптине. 54. Из начела, да чиновник не може бити посланик, произилазиле би ове последице: (1) Ниједан чиновник не може уз своју чиновничку службу примитп посланички мандат. (2) Чиновник који би хтео примити посланички мандат, морао би претходно иступити из чиновшгчкога реда. (3) Ако чиновник не може примити посланички мандат, он га може тражити, другим речима, може се кандидовати за посла-