Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ИЗБОРНА РАДЊА

дана који Краљ својим указом одреди. Тај указ премапотписује само министар унутранпвих дела, алп се о њему саслушава цео Минпстарски Савет. Одмах пошто буде потппсан и премапотписан, указ се мора објавити у Службеним Новинама. Изузетпо, указ за ванредне изборе премапотписују сви министрп. 61. У погледу изборног указа Краљ је ограничен на разне начине: (1) За све изборе мора се одредити један исти дан. (2) Дан редовних избора није, истина, утврђен Уставом, али по томе што се Скупштина састаје сваке године 20 октобра у редован сазив, извесно је да се за редовне изборе мора одредити један дан пре 20 октобра. (3) Код ванредних избора, избор нове Скупштине мора се извршити најдаље у року од три месеца после распуштања старе Скушптине. Прво ограничење предвиђено је изборним законом, а друго и треће Уставом. Ш. ИЗБОРНЕ ЈЕДИНИЦЕ. (У. чл. 69. 62. Према Уставу, пзборп се не врше на тај начин, што би укупан број бирача бирао укупан број посланика. Бирачи се деле на групе, од којих свака бира само известан број народних посланика. Устав назива те групе изборним јединицама, а изборни закон изборним телима или изборним окрузима. Устав није извршио деобу земље на изборне округе, него је оставио изборном закону да он то учини. Устав је само поставио начело, колики број становника даје право на једнога посланика; свакп изборнп округ бпрао би према томе онолико посланика колико би одговарало његовом броју становника (под становницпма се разумеју како држављани тако и недржављанп). Пз ових уставних прониса изилази: (1) цела земља не може бити једна изборна јединица; (2) земља се може поделити на изборна тела неједнаке величине, али та тела не могу бирати свако исти број посланика; број посланика свакога пзборног тела мора бпти сразмеран броју његових становника; (3) не могу се образовати таква пзборна тела којима би се одредио број посланика с обзиром на њихову социалну или политичку важност, а не с обзиром на број њихових станобника (на пр. пзвесне вароши које би представљале соцпална или политичка средишта). 63. —Изборни закон.којијеимаодапзвршиподелуземље на изборне окруте, усвојио је, у начелу, поклапање изборних јединица са администратпвним, одн. судским јединицама. У Србији, Босни-Херцеговини, Хрватској и Славонији, изборни окрузи поклапају се у главноме с административнпм јединицама; у Словенији, Далмацији, Војводини, изборни окрузп поклапају се у главноме са судским јединицама. Што