Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

НАРОДНА СКУПШТИНА

се тиче Црне Горе, она, у старим границама, чини један изборни округ. Мање административне јединице спојене су у један пзборни округ; исто тако и мање судске јединице. Код административних јединица, ово спајање јавља се као изузетак, а код судских јединица као правило. 64. У појединостима, подела на изборне округе изгледа овако. У Србији, Босни и Херцеговини, изборни окрузи јесу они исти који и административни, с овим изузетцима: админпстративни окрузи пријепољски, плеваљски, бјелопољски и беранскп спојени су у исти изборни округ, тако исто окрузи звечански и рашки. У Хрватској, изборни окрузи истоветни су са жупанијама. Изузетно, Међумурје је спојено са вараждинском жупанијом у исти изборни округ, а модрушко-ријечка жупанија са Крком и Каставштином. Словенија се дели на два изборна округа: један чини област окружног суда Марибора и окружног суда Цеље, а други, област земаљског суда Љубљана и окружног суда Ново Место. Далмација се, такође, дели на два изборна округа: један чине области окружних судова Котор, Дубровник и Сплит, а други, Шибеник и област задарског суда. Војводина се дели на пет изборних округа: (1) област судбеног стола Вел. Кикинда и Вел. Бечкерек, (2) област судбеног стола Панчево и Бела Црква, (3) област судбеног стола Суботица, (4) област судбеног стола Нови Сад, (5) област судбеног стола Сомбор са Барањом. Овим изборним окрузима ваља додати Црну Гору у старим границама. Устав је оставио нерешено питање већих вароши. Изборни закон, према томе, могао је, али нпје морао, да их издвоји у засебне изборне округе. Он је то учпнпо само с овим трима варошима: Београд, Загреб, Љубљана са Сподњом Шишком. (Те вароши, као и окрузи, бирају онолико посланика колико на њих долази сразмерно њиховом броју становника). Изборних округа има свега педесет и шест. 65. Устав није утврдио један сталан број народних посланика. Он је поставио правило да на сваких 40.000 становника долази по један посланик (вишак преко 25.000 даје право на још једног посланика). Укупан број посланика зависи од укупног броја становника, који се мења од једних избора до других; зато број посланика није сталан него променљив. Приликом сваких ошптих избора, утврђује се из нова колико на који изборни округ долази посланика према. његовом тадашњем броју становника. Збир свих окружнпх посланика даје укупан број чланова' Народне Скупштине. Изборни окрузи не бирају исти број посланика: већма насељени бирају већи број него мање насељенп. Између појединих округа постоје у томе погледу велике разлике. На пример, приликом последњих избора, у Србији најмањи округ бирао је два посланика, а највећп седам; у Босни најмањи шест, а највећи једанаест; у Хрватској најмањи пет, а нај-