Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ИЗБОРНА РАДЊА

101

скова буду добили бирачку способност, а извели они који је буду изгубили. По закону о бирачким списковима (чл. 1) не' уводе се у бпрачке спискове сви они који имају бирачко право, него само они који су најмање шест месеца настањени у дотичној општини. Уживање бирачкога права настаје одмах по испуњењу бирачких услова, али да би се то право могло употребити у једној одређеној општини, потребно је бити у њој шест месеца настањен. Овим законскпм прописом отежана је употреба бирачког права сиромашним редовима, којп су покретнији и мање везани за једно место, него имућни редови. Ово важи парочито за раднички ред, и зато су социалисти били противни шестомесечном бирачком домицилу, који је, по њиховом мишљењу, умањивао практични значај општег права гласа, проглашенога Уставом. Да закон о бирачким списковима противуречи Уставу, не би се, међутим, могло тврдити: Устав је исцрпно прописао само услове за уживање, а не п за употребу бпрачкога права. Закон о бирачким списковима могао је, стога, прописати какве је хтео услове за употребу бпрачкога права. Шестомесечни домицпл не тражи се од чиновника и у опште свпх јавних службеника. Чпновници се заводе у бирачкп списак оне ошптине где се налазе са службом, без обзира на то колпко су времена ту настањеии. Питање је само, која he се општина сматратп као место њихове службе? Закон каже: „Чиновнпци и у опште сви јавни службеницп заводе се у бирачке спискове оне општине у којој стално живе, без обзира на то, где плату прпмају и да ли им је службовање везано за путовање.“ (чл. 1 БС.) Из овога изилази: (1) Чпновник неће бити заведен у општини своје плате, ако у тој општпни не врши службу. Пма таквих чиновника, на пр. железнички чпновнпци, којп су по вршењу своје службе растурени на впше тачака, алп који су у погледу примања своје плате груписани на једноме месту. Ако би сви ти чиновници гласали у општини своје плате, онп бп, због свога великог броја, имали претежан утпцај на резултат пзбора, а то би било опасно, јер је овде у пптању ниже чиновничко особље, које се налазп у великој зависностп од Владе. (2) Чиновнпк he бити заведен у оној општини где „сталпо живи“, без обзира на то „да лп му је службовање везано за путовање“. По правилу, чиновник је својом службом везан за једно место, али може се десити да му је служба таква да се састоји у путовању; у томе случају он he гласати у оном месту, каже закон, „где стално живи“. Другим речпма, гласаће у своме службеном месту, и ако је по својој службеној дужности чешће ван њега него у њему. Закон, истпна, не говори о службеном месту, него о месту сталнога жпвљења, али код чиновника се претпоставља да он стално живи у оном месту где му је служба. Ови законскп прописи не односе се само на чиновнике,