Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ИЗБОРНИ КАЗНЕНИ ЗАКОНћК

143

жност да донесу решеље о упису, одн. о пспису, а то су члановп општпнског суда. За њихову одговорност тражп се умишљај. (4) Полицијски чпновницп п официри у активној служби који би истицали (т. ј. потппсивали) кандидатске листе, или бп иначе утицали на њпхово састављање, кажњавају се губитком службе плп чпна. Ова крпвпца не обухвата агитовање у корист једне већ истакнуте листе. (5) Ко без позива председшша бирачког одбора нареди, илп без наредбе доведе оружану силу на биралпште, кажњава се затвором од једне до пет година, и новчано од 500 до 2000 динара. Под ову казну потпада, како надлежни орган јавне властп који је пздао наредбу с-тарешини оружане силе да оде на бтгралиште, тако и сам старешпна оружане силе, ако без наредбе то учинп. У случају добивене наредбе, он не одговара, него онај који му је наредбу издао. (6) Државнп илп самоуправнп службенпци који дођу на биралшпге под оружјем, кажњавају се затвором од једног месеца до једне године. Ако ову кривицу учпне впше њпх заједно, свакп се кажњава затвором од три месеца до две године. Овај пропис не важи за оне службенике којп су позванп од ггредседнпка бпрачког одбора радп одржања реда, пли који су постављени од бирачког одбора ради чувања страже. (7) Спорно је питање, да ли могу бити кажњенп они органи власти којп непосредно пред изборе, протпвно прописпма члана 3 113, позову бираче на заједничкп рад пли кулук, или на војничке смотре п вежбања? Исто тако, да лп могу бпти кажњенп они органи властп који буду непосредно пред изборе позпвали поједпне бираче да пм предстану? По једном мшпљењу, ти оргаии власти моглп бп бити кажњени. Пстпна, у пзборном закону нема ниједнога члана који би изречно предвиђао њпхову кривицу, али они бп могли бити кажњени по прописима члана 91 који предвпђа општу казну за све ошптпнске и државне чиновнике „који пропусте илп одреку да изврше на време дужности које су им пзборним законом одређене пли спрече кога да се користп правом које му пзборни закон даје.“ Ми не бисмо могли примити ово мшпљење. Члан 3 не забрањује ни заједничко ни поједпначно позивање бпрача безусловним начином. Заједничко позпвање допушта се у случају преке опасности, а појединачно у случају неодложне потребе; да ли има преке опасности, одн. неодложне потребе, цени сама власт која бираче позпва. Све казне проппсане изборним законом, односе се на случаје повреде изречнпх законских прописа, а не на случаје злоупотребе дискрецпоне моћп. Према томе, тешко би бпло проширити те казне и на случаје из члана 3 ИЗ, у којима, у најгору руку, може постојати само злоупотреба дискреционе моћи.