Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

144

НАРОДНА СКУПШТИНА

140. Чланови бирачког одбора који су државни или општински органи, одговарају по општим прописима члана 91 ИЗ за свако невршење дужности коју им тај закон намеће. Поред тога они одговарају за извесне кривице нарочито предвиђене изборним законом. У колико су те кривице у питању, одговорност лежи на свима члановима бирачког одбора, без обзира на то да ли су они државни, одн. општински органи. Ово су њихове кривице које изборни закон нарочито предвиђа: (1) Чланови бирачког одбора који, без оправданих разлога, не дођу на дужност, или без оправданих разлога дужност напусте, или који неће да потпишу било записнике о изборном раду, било пуномоћство изабраног посланика, казниће се затвором од три месеца до годину дана и новчано од 1000 до 3000 динара. Под члановима бирачког одбора разумеју се председници и чланови како главног бирачког одбора тако и бирачких одбора за поједина гласачка места, али се не разумеју представници кандидатских листа. Ово изузимање представника листа могло би се одобрити само за представнике листа у бирачким одборима за поједина гласачка места, јер њихово одређивање није обавезно, али не може се одобрити за представнике листа у главном бирачком одбору, јер је њихово одређивање обавезно. Писари у бирачким одборима и њихови помагачи кажњавају се за недолазак на дужност и за напуштање дужности исто тако као и чланови бирачког одбора. Спорно је питање, да ли одговара за недолазак на дужност онај члан бирачког одбора чију је молбу за разрешење Државни Одбор одбио, али кога полицијска власт није о томе известила. По нашем мишљењу, тај би члан одбора одговарао за недолазак. Све докле не буде изречно разрешен, на њему лежи обвеза одласка на дужност; не може се узети да је он те обвезе ослобођен, чим је поднео молбу за разрешење. (2) Чланови бирачког одбора кажњавају се затвором од једнога до шест месеца, ако са знањем допусте да гласа неко кога у сталном бирачком списку нема, и који не поднесе судско решење да треба да буде у списку, или допусте да гласа неко који је већ гласао (у оба ова случаја, кривично дело свршено је тек пошто је дотично лице гласало); ако без оправданог узрока скрате или продуже време примања гласова; ако промене место гласања које је надлежно било одређено и објављено. Одговорност лежи на оним члановима одбора који су учествовали у доношењу незаконите одлуке; према томе, одговараће и представници листа, ако су гласали за незакониту одлуку. Они чланови одбора који су гласали против, треба, ради скидања одговорности, да унесу своје одвојено мишљење у записник. Међу незаконитоетима чланова бирачког одбора није предвиђен случај да би-