Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

САЗИВАЊЕ И РАСПУШТАЉЕ СКУПШТИНЕ

157

159. Да ли може Краљ распустпти Скупштину два пута, једно за другим? Другим речпма, да ли може једну Скупштину, која је произишла из ванредних избора, распуститп, чим се она конституише? У демократпјама, распуштање Скупштине значи краљево право да противу Скупштине апелује на народ. Али право апела на народ садржи у себп и дужност покорити се народној вољи, када ова буде изражена. Краљ може послати кући једну Скупштину за коју он држи да не одговара впше народном расположељу, али нову Скупштину мора примити такву каква је; о једној тек изабраној Скупштини не може бптп сумње да ли одговара народном расположењу. Ако би се Краљу допустило да једнако распушта Скупштину, све докле не добије онакву какву жели, апел на народ бпо би у стварп само једно средство да се краљева воља наметне народу. Али ово схватање краљевог права распуштања наша Уставотворна Скупштина није усвојпла. У уставном одбору, био је предложеп амандман: „Распуштање Скупштпне на једном истом питању Влада не може пзвршитп више но једаред“. Овај амандман одбачен је с обзиром на то, да акти распуштања нису мотивисани, па се не зна због кога је питања Скупштина распуштена. Изгледа, Уставотворна Скупштина стајала је на гледпшту да је краљево право распуштања неограничено, п да Краљ може распуштати Скупштпну за Скупштином колико би год пута хтео. Ипак краљево право распуштања ограничено је у неколико чланом 114 Устава. По томе члану, без скушптинскога одобрења буџет не може бити продужен за дуже време него за четири месеца. Због тога уставног прописа, ваља разлпковати између распуштања које се врпш после решеног, и распуштањања које се врши пре решеног буџета. После решеног буџета, Краљ може распустпти Скушптину, ако хоће, и два пута једно за другпм. Пре решеног буџета, он је може распустптп само један пут. Замислимо овакав случај: у тренутку распуштања Скупштине, нпје бпло ни одобреног буџета ни одобрених дванаестина; стари буџет морао се стога продужптп указом; по Уставу, он је тпм путем могао бити продужен најдуже за четирп месеца; четирп месеца, пзноси тачно п најдужп размак времена који се сме оставпти између распуштања старе и састанка нове Скупштине. Следствено, када се састане нова Скупштпна, Влада he битп без буџета, п пошто га неће више моћп продужаватп указом, она he моратп тражити његово продужење од Скупштине. Другим речпма, она he морати бар неко време радпти са Скупштином; неће је моћи одмах распустптп. Ако би је распустила одмах, Влада би пала у ванбуџетско стање, које значи повреду Устава п повлачи собом одговорност пред државним •судом. Укратко, поновно распуштање по нашем Уставу није