Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

156

НАРОДНА СКУПШТИНА

мапотпишу било да не премапотпишу акт распуштања, они одговарају. Ако би се узело да министри одговарају за акт распуштања. само онда ако га премапотпишу, они би се моглп ослободити те одговорности на тај прост начин, што акт распуштања не би премапотписали. До истих закључака долазимо и онда, ако се будемо држали само слова Устава, у место да тражимо дух Устава. Узмимо да је Влада извршпла једно неправплно распуштање Скупштине, али да акт распуштања нису премапотписали сви министри него само министар унутрашњих дела. Остали министри не могу због недостатка свога премапотписа скидати одговорност са себе, јер сам тај чин да нису премапотписали један акт који су по Уставу били дужни премапотписати, представља једну повреду Устава. 157. Скупштина се не може распустити докле се не састане и не конституише: докле се не састане, има посланика, алинема образоване Скушптине. Једном конституисана, Скупштина може бити распуштена у свако доба, и у редовном, и у ванредном сазиву, и онда када је на окупу, ii онда када није. Скупштина се може распустити и пре решеног буџета, пошто Устав изречно предвиђа, на који he се начин продужити стари буџет, ако би Скупштина била распуштена пре решења новог буџета (чл. 114 У.). Дали Скупштина може бити распуштена за време рата ? Чл. 51У. каже да he Скупштина, за време рата, бити стално на окупу, али из тога не изилази да она не може бити распуштена, него изилази да не може бити закључена. Бити стално на окупу, значи непрекидност сазива; распуштање Скупштине не окончава само један сазив, него окончава постојање Скупштине. Ако је Устав хтео забранити распуштање Скупштине за време рата, требао је то изречно рећи; та се забрана не подразумева у непрекидности сазива. Право распуштања Скупштине припада краљевскпм намесницима псто тако као и Краљу, али Министарски Савет, када заступа отсутнога Краља, не може распустити Скупштину. 158. Скупштина која се распустила, не може се више састати као ни Скупштина којој је истекла периода; правило је да Скупштина која се распустила, више не постоји. Од овога правила има један изузетак: у року од десет дана после ступања на престо, Краљ полаже заклетву пред Народном Скупштином; „ако је Народна Скушптина раније распуштена, а нова још није изабрана, сазива се стара Народна Скупштина". (чл. 65 У.) Народна Скупштина нема шта да решава прпликом краљеве заклетве; она ту заклетву само прима к знању; због тога што је у овој прилици улога Скупштпне чисто пасивна, није било незгодно поверити ту улогу једној распуштеној Скупштини.