Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

КОНСТИТУИСАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

159

формалног гласања, са простим „прима се“. Председник бира се после тога тајним гласањем. Код његовог избора поставља се неколико питања. (1) По коме се списку посланика врши избор привременог председника? У пословнику се каже: „Пошто прпсутни посланици предаду своја пуномоћства председшшу (по старости), изабраће одмах привременог председника“ (чл. 2). Из овога изилазп, да у избору привременог председника могу учествовати само они посланици којп буду предали своја пуномоћства. Који he посланици доћи на први састанак и предати своја пуномоћства, то he се видети тек на том састанку; следствено, у току самог састанка, приликом предаје пуномоћстава, прпвремени секретари ваља да саставе посланички сппсак. (2) избору привременог председника „сваки посланпк има онолико гласова колико има мандата" (чл. 2 СП). Ова одредба пословника не слаже се ни с Уставом ни с изборнпм законом. По Уставу, „сваки народни посланик представља цео народ, а не само оне који су га изабрали" (чл. 74). У вези с тиме, изборни закон прописује да они који су добили више од једнога мандата, морају, после оверавања посланичких пуномоћстава, изјавитп кога се мандата примају (чл. 85). Вршење неколико мандата није допуштено: представници једнога истог народа, народни посланици не могу имати више од једнога мандата. Скушптински пословник, на против, претпоставља могућним вршење неколико мандата, као да би посланици билп представници, не целога народа, него оних носебних изборних тела која су их изабрала. (3) Да ли при избору привременог председника мора бпти кворума? Очевпдно, кворума мора бити, јер се, по Уставу, кворум тражи за све акте решавања, а избор привременог председника јесте акт решавања. Да ли кворума има, то he се видетп према броју посланика који буду учествовали у избору привременог председника; зато скупштински пословник не наређује нарочиту прозивку на првом састанку ради утврђивања кворума. Пошто при избору привременог председника сваки носланик има онолико гласова колпко мандата, то се може поставитп питање, да ли се том приликом кворум одређује према броју мандата или према броју посланика. На пр., у једној Скупштини, где кворум чинп 105 посланика, прпсутно је само 103 посланика, али један од њих има три мандата. Да ли he у томе случају бпти кворума плп не? Пословник не даје одговора на ово гштање. Ми мислимо да, према тексту Устава, кворум мандата не бп био довољан. Чл. 85 гласи: „Народна Скупштина може пуноважно решавати, ако је на седници присутна једна трећина свих посланика“. Овде се тражи прпсуство стварне трећине од законог броја посланика, п не