Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

168

НАРОДНА СКУПШТИНА

из његове кандидатске листе .... позове први по реду кандидат... “ Она без сумње не би могла позвати првог по реду кандидата, ако би се због посланичке неспособности једног посланика морала ништити цела његова листа. (2) Са случајем посланичке неспособности, истоветан је случај кандидатске неспособности. Ако буде изабрано једно лице коме је кандидовање забрањено, на пр. један полицијски чиновник, његов се избор пошпптава, јер је извршен на основу једне кандидатуре без правне важности. Као акт учињен од неспособног лица, она је од почетка била ништавна; она није могла произвести последице које важе, па следствено, није могла служити ни као полазна тачка за један избор који важи. Шта he бити с избором онога лица које се кандидовало на вшпе од три места? Строго узимајући, таквом кандидату требало би поништити само избор на четвртом месту; када се ту кандидовао он је већ био исцрпао своју кандидатску способност. Што се тиче његових избора на осталим местима, они би са гледишта његове кандидатске способности, били сасвим правилни. Изборни закон решио је ствар друкчије. Желећи да казни онога ко се буде кандидовао на више од три места, закон је огласио све његове изборе да не важе. Чим се, дакле, неко кандидује на четвртом месту, он губи, услед тога, кандидатску способност у опште, и ниједан његов избор више не важи. Пошто се ове последице везују за сам чин кандидовања, то је свеједно на колико је места један вишекрати кандидат фактично изабран. На пр. он је изабран само на једном месту; због тога што се кандидовао на више од три места, и тај један избор биће поништен. (3) Кандидатска способност одузета је извесним органима власти, за које је законодавац држао да по своме службеном положају могу вршити притисак на бираче (на пр. полицијски чиновници, судије,- и т. д.). У Народној Скупштини поставило се питање, да ли, у случају противзаконог кандидовања таквог органа власти, треба поншптити само његов избор, или треба поншптити изборе и осталих кандидата са његове листе. Ако је он, по своме службеном положају, могао вршити притисак на бираче, тим притиском није се користио само он, него су се користили и остали кандидати његове листе који су уз њега изабрани. Бпло бп сасвим нелогично поништити само мандат тога органа власти који се против закона кандидовао, а оснажити мандате његових другова који свој избор дугују само његовој противзаконој кандидатури. Ово би било не само нелогично, него и опасно, јер би се онда, у пракси, и сувише често дешавало да органи власти позајмљују своје име једној кандидатској листи да би на тај начин њен успех обезбедили. Они би тим пре могли то чинити, што закон садржи само дисциплинске казне за органе власти који би се, на супрот његовој забрани,