Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

КОНСТИТУИСАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

169

кандидовалп. После некога колебања, Скупштина је дошла до закључка да, према садашњим прописима скушптинског пословника и пзборног закона, не би било могућно поништити целу листу, чак ни онда не, када би на њој био кандидован један орган власти. Скупштина је имала нарочито у виду чл. 8 СП, у коме се говори само о поништавању поједпних послашгчких мандата, и члан 86 ИЗ, који говори само оупражњавањупојединихпосланичких места. (4)Посланичку одн. кандидатску способност Скупштпна цени према стању стварп које је постојало у тренутку избора, а не према стању ствари које постоји у тренутку оверавања пуномоћстава. Ако један посланик није имао тридесет година у тренутку избора, његов пзбор треба поништити, баш да је он тај број година напунио у тренутку верификације. Оверавањем пуномоћстава Скупштина врши једну надзорну радњу; она цени правилност пзбора као једног свршеног чина; да би изабраном лицу могла прпзнати посланичку способност, потребно је да је та способност постојала у том тренутку из прошлости на који Скупштина баца један ретроспективан поглед. Затим ваља имати на уму да како уживање посланичких привилегија, тако и вршење посланичких функција почиње пре оверавања посланичких пуномоћстава (на пр. имунктет посланици уживају одмах од дана избора, а у скупштинском раду учествују одмах од састанка Скупштине). Да ли изабрано лице ужива посланичку способност, доказује се актима надлежних власти (на пр. држављанство уверењем општинског суда; старост крштеницом, и т. д.). Како се доказује способност посланика да говори и пшпе народним језиком? У праксп се узима, да ту способност слободно цени сама Скупштина. 11. Објективне неправилности. Због субјективних неправилности, Скупштина мора избор поништитп; због објективних не мора. Да ли he због објективних неправилности један избор бити поншптен, зависи од тога да ли су те неправилности биле од утицаја на резултат избора, а да ли су тај утицај имале, цени Скушптина слободно, као једна изборна порота. Објективне неправилности састоје се у повреди оних законских формалности које су прописане за разне изборне радње; те формалности нису саме себи циљ, него само средство противу фалсификовања изборног резултата; према томе, ако једна повреда тпх формалности није имала за последицу фалспфиковање изборног резултата, она сама собом није довољан разлог за поншптај пзбора. Ово се гледиште мора тим пре усвојити, што је, због великога броја људи који у изборним радњама учествују, савршено немогуће извршити изборне радње по свима прописаним формалностима. Ни за једну објективну неправилност ма колико иначе крупну, не може се унапред рећи да ли he бити од утицаја на ре-