Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПРАВА И ДУЖНОСТИ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА

183

је 1921 одобрила издавање комунистичких посланика због Видовданског атентата, Народна Скупштина учинила је то по једном захтеву у коме је само у опште доказивана веза између комунистичке странке и атентата; веза сваког поједпног комунистичког посланика с атентатом имала је тек после његовог пздавања да се утврђује. Строго узимајући, захтев издавања није ни за једног комуннстичког посланика по на особ био образложен, и то је било тако великп формални недостатак, да је само због њега требало одрећи издавање комунистичких посланика. У начелу, треба издати посланика по свакој тужби која не би бнла тенденциозна. Не треба чинити разлику између крнвица за које се посланик издаје и кривица за које се посланик не издаје. Да је Устав хтео да се за извесне кривице посланик не пздаје ни у случају озбиљне тужбе, он би сам те кривице побројао. По Уставу, посланик одговара за све кривице исто онако као и остали грађани, али за његово узнмање па одговор прописане су нарочите формалности. Издавање посланика важи увек за одређену кривицу. Издан по једној кривици, посланик не може бпти суђен по другој, али то не значи да једно исто дело не може бити друкчије квалификовано у судској пресуди, него у акту којпм се захтевало издавање посланика. На пр. један је посланик издан за дело које је иследна власт оквалифпковала као велеиздају; то не смета суду да, у својој пресуди, исто дело квалификује као штампарску крпвицу. У пракси, захтев пздавања надлежна истражна, одн. судска власт упућује Скупштини било непосредно, бнло посредно преко министарства правде нли министарства унутрашњих дела. Према члану 107 СП нзгледа да се надлежна истражна, одн. судска власт може обраћати непосредно Скупштини; али, с погледом на члан 83 Устава, којп каже да Скупштина општи непосредно само са миннстрпма, тој власти треба допуститп само посредно обраћање на Скупштину преко министра правде илп министра унутрашњих дела. 0 издавању посланика, Скупштина не доноси решење, докле не' саслуша имунитетски одбор, који је сталан, т. ј. изабран за целу скупштинску периоду (такав један одбор даје впше јемства за непристрастан рад, него што би давао један одбор биран од случаја до случаја). У пословнику није предвиђено, да имунитетски одбор мора саслушати посланика чије се пздавање тражи. Ако би, случајно, тај посланик био члан имунитетског одбора, он, по утврђеној пракси, као заинтересован не би могао гласати.

192. Посланички имунитет почиње од дана избора, па траје за све време мандата. Посланичким имунитетом запггићени су, дакле, п они посланици чија пуномоћства нису оверена, или који нису положили заклетву. То је једна привилегија јавноправног карактера, дана посланику у његовом