Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

182

НАРОДНА СКУПШТИНА

личности, као на пр. претрес стана. Ако је његова личност неповредна, није његов стан. У нашој парламентарној пракси ипак зато, oceha се тежња да се посланички имунитет прошири и на посланички стан: била је једна интерпелација тим поводом што је, без скупштинског овлашћења, извршен претрес стана једног посланика. 190. Код кривичних дела, по којима посланик не може бити узет на одговор без овлашћења скупштинског, овлашћење се тражи само за почетак кривичног поступка. Без скупштинског овлашћења, кривични поступак у опште не може почети, на пр. посланику не може бити достављен позив истражне власти, али, пошто скушптинско овлашћење буде једном дано, поступак тече својим редовним током, и Скупштина нема права ни у шта више да се меша (на пр. нема права захтевати да се посланик кога је једном издала суду, привремено пусти из затвора или из притвора). Има два случаја када се скупштинско овлашћење не тражи за почетак, него за њродужење кривичног поступка. (1) Посланик је ухваћен на делу злочинаили преступа. Он може бити притворен и без скупштинског овлашћења, т. i. и без скупштинског овлашћења може кривични поступак над њиме почети. Скупштина се извештава тек накнадно, да би дала овлашћење за продужење већ започетог поступка. Ако је Скупштина на окупу, она, без сумње, има права захтевати да се поступак прекине, али само за време сазива. Чим би сазив био закључен, поступак би, без њеног овлашћења, продужио свој ток. (2) Над послаником је почео кривични поступак пре његовог избора. Започет без скупштинског овлашћења, он се може продужити само са њеним овлашћењем. Ако би Скупштина одрекла овлашћење, поступак би се морао прекинути, —ина пр. посланик који бибио у притвору, морао би привремено бнти пуштен на слободу. Скупштинско овлашћење тражи се само за почетак, одн. за продужење кривичног поступка. Оно се не тражи за примену извршне пресуде. Извршење једне пресуде изречене над послаником пре његовог избора, Скуиштина би била немоћна да обустави. На пр., бирачи су, у име протеста, изабрали једног новинара опозиције осуђеног на затвор због штампарских кривица; Скупштина не би имала права захтевати његово привремено пуштање из затвора. 191. Када решава о издавању посланика судској власти, Скупштина цени само то, да ли је тужба противу посланика озбиљна илн тенденциозна. Њено није да улази у правно питање о основима подозрења. Али из тога не изнлази, да Скуњштина не може захтевати акте посланичке кривице; она би их могла захтевати, ако без њих не би бнла у стању уверити се о озбиљности тужбе. Захтев да се посланик. нзда судској власти, мора бнтн образложен. Када