Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

186

НАРОДНА СКУПШТИНА

пред редовним судовима. Једанпут стављени под суд, они би могли бити осуђени на губитак звања. Посланицима - чиновницима даје се нарочита заштита само од самовољног гоњења Владе, а не и од заслужених судских осуда. VI. ПОСЛАНИЧКЕ ДУЖНОСТИ. (СП. чл. 110 н 111). 197. Од посланичких дужности, скушптински пословник помиње само дужност присуствовања скупштинским седницама. Оно је основна посланичка дужност; испуњење свих других дужности претпоставља, пре свега, посланиково присуство у Скупштини. Осим тога, то је и најважнија посланичка дужност, јер одсутан посланик отежава постигнуће кворума, и доводи у питање способност Скупштине за решавање. 198. Правило је да посланик не сме одсуствовати без одобреног одсуства. Одсуство одобрава Скупштина без претреса. У хитним случајима, председник одобрава одсуство сам, али не дуже од десет дана (а не седница). Ако Скупштина остане без кворума, председник сам прекида сва одсуства осим оних због болести. „Посланик којибез одобреногодсуства не долази на седнице скупштинске, не добија дневницу, нити му председник може наредити исплату исте“ (чл. 110 СП). Губитак дневнице наступа аутоматски, чим се утврди одсуство посланиково; нарочито решење скупштинско не тражи се. У пракси, прозивка се не врши редовно сваке седнице, да би се утврдило који су посланици присутнп; прозивка се врши само онда када се појави сумња о кворуму, или када се о каквом предлогу гласа поименично; ако се при прозивци обелодани да нма одсутних посланика без одобреног одсуства, њима се одузима дневница за ту седницу. Било је примера да се посланицима који су стално изостајали, дневница одузимала све дотле, докле нису наново почели долазити на скупштинске седнице. Овакво одузимање дневнице није изрицао председннк сам, на основуутврђеног чина одсуствовања, него је о томе Скупштина доносила нарочито решење. Скупштински пословник говори о губитку дневнице због недоласка на скупштинске седнице, а не и због недоласка на седнице одборске. VII. ПРИЈЕМ ПООЛАНИЧКОГ МАНДАТА. (ИЗ. чл. 85.) 199. Пошто нико не може бити кандидован за посланика без свога пнсменог пристанка, то се од изабраног посланика не тражи да нарочитим актом прими избор. Ко не бн хтео бити посланик, може дати оставку, али не може не примити нзбор. Одовога постоје два изузетка: (1) посланицн