Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

200

НАРОДНА СКУПШТИНА

даје изречни одговор на ово питање; у пракси има примера, да је изрицање казне било одложено до наредне седнице. Ми мпслимо да би казну искључења требало изрећи одмах по учињеној кривици. Остале дисциплинске казне, опомена и одузимање речи, изричу се одмах. Зашто би се чинио изузетак за казну искључења? Дисциплинска казна такве је природе да тражи брзо изрицање; она је одговор на повреде скушптинског поретка, а у интересу је доброга функционисања тога поретка да се на сваку његову повреду одговори одмах. Поред ових начелних разлога, има још и један разлог крји се изводи из члана 105 СП. Ту стоји, ако се због нереда буде морала закључити седиица, онда he се у иовој седници, на првом месту, и пре свега, решавати о кажњавању проузроковача нереда. Нова седница не може, дакле, почети докле се не сврши са дисциплинским кривицама старе седнице. Зар то не значи, да решавање о дисциплинским кривицама не треба одлагати? Те кривице морају се решити исте седнице када се десе; ако се услед њих седница буде прекинула, оне he се, изузетно, оставити за наредну седницу, али тада о њима he се решавати одмах, без даљег одлагања. То је, како изгледа, систем усвојен нашим пословником. —-Посланик кажњен искључењем мора се одмах удаљити из скупштинске дворнице; иначе, председник употребљује противу њега силу (скупштинске жандарме). Док се не сврши избацивање посланика, председник може, али не мора, прекинути седницу. 219. Дисциплинске казне, прописане ради одржања реда на скупштинским седницима, обухватају само оне посланнчке акте који се десе на тим седнпцама. Ако би један посланик ударио свога колегу у скупштинској згради, или ван скушптинске седнице, то дело не би потпадало под дисциплинске казне. То би било обично кривично дело учињено у скупштинској згради. У једној прилици, Скупштина је казнила искључењем једнога посланика који је ударио свога колегу за време прекида седнице. Скушптина је узела, да је и то дело учнњено у седници, јер, формално, седница није била закључена. По нашем мишљењу, овај начин рада није био правилан. Дисциплинске казне претпостављају таква дела која сметају Скушптини у њеноме раду, или бар кваре правилност њенога рада. Оно што се деси за време прекида седнице, не може имати утицаја на њен рад, јер се са прекидом седнице и њен рад обуставља. 220. По тексту пословника, дисциплинска власт скупштинска простире се само на посланике. Како стоји с оним лицимакојаучествујуу скуиштинском раду, н ако нису посланици, на пр. владини повереницн, или која учествују у скушптинском раду у двоструком својству, на пр. они посланици који су у исто време и министри? Без сумње, скушптински поре-