Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

СКУПШТИНСКИ ПОСТУПАК

207

штеља о њиховом раду сматрају као повреда скупштинске тајне. (3) Између јавних и тајнпх седница скушптинских постоји и једна средња врста седница, т. зв. конференције. Оне се састају на предлог председника Скупштине, Владе или двадесет посланика. Њима присуствују само посланицп, министри и државни подсекретари (али не и владини повереници). Новинари и публпка искључени су; у толико, конференције јесу изузетак од начела јавности скупштинског поступка. Од тајних седница конференције се разликују тиме, што саопштења о њиховом раду не сматрају се као повреда скупштинске тајне. У праксп се узима, да сс јавна седница може претворитп у тајну седницу, али не п у конференцију; ову последњу ваља нарочпто сазвати. Ш. УСМЕНОСТ СКУПШТИНСКОГ ПОСТУПКА. (СП. чл. 30, 31, 47, 128, 129.) 227. Сви предлози, питања, молбе, жалбе п извештаји подносе се Скупштини на писмено. Ипак зато, њен је поступак усмен, јер се њена главна радња састоји у једном претресу који се води живом речју, и коме је циљ да усменом изменом мисли изазове стварање скупштинског закључка. II ако је скупштински поступак усмен, о скупштинском раду воде се писмене белешке: скупштписки записници и стенографске белешке. штински секретари, одређени од председника. У записнике се уносе само скупштинска решења, а не и говори који су им претходилп. Код сваког решења, бележи се начин гласања, ако је решење донето поименичнпм гласањем, бележи се број гласова за и против. Поред скупштинских решења, у записник се уносе владина и председникова саопштења, пмена говорника за и против, и сви они предметп за које је Скупштина нарочито одлучила да се у записник унесу. Записник се, ради оверавања његове тачности, чита у наредној скупштинској седници. Сваки посланик, дакле и онај који нпје био на седници чији се заппсник чита, има права да ставља примедбе. Ако секретар не прими примедбу, Скупштина решава спор између њега п стављача примедбе. Онда када нпко нема нш:акве прпмедбе, или када учињену примедбу секретар прима, председник објављује и без скупштпнскога гласања да је заппсник усвојен. Записник потппсују председник и секретар, и он се објављује у Службеним Новинама. У пракси, записник последње седнпце једног сазпва не чита се и не оверава у Скупштини, него га, по скупштинском овлашћењу, оверава председник на основу стенографских бележака. Правилније би било да записник саставе секретари у току саме седнице, и да га Скупштина овери при крају седнице. (2) Стенографске белешке воде