Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

206

НАРОДНА СКУПШТИНА

одборима скупштинским не предају се јавности онако као што се предају извештаји о раду у скупштинском пленуму. Али, и ако одборски поступак није јаван, новинарски извештаји о раду у скупштинским одборима нису по закону о штампи увршћени у недопуштене публикације, и сам чин објављивања онога што је у одбору говорено и рађено, не би био кажњив. Ипак, ако би саопштења из одборских седница била кажњиве садржине, на пр. клевете и увреде, новинар би могао бити узет на одговор; он не би био у стању позивати се на јавност одборског поступка, онако као што би се могао позивати на јавност скупштинског поступка. (2) Скупштина може поједине своје седнице претворити у тајне. Одлуку о томе Скупштина доноси на захтев Владе, или на предлог председника, одн. двадесет посланика (о овоме предлогу гласа се у тајној седнпци, без претреса, али јамачно, по претходном саслушању предлагача, који треба да образложи свој иредлог). Тајној седници не присуствује ни публика ни новинари. Тајност седнице ујемчена је једном дпсциплинском казном из пословника и једном општом казном из закона о штампи. По пословнпку, посланик који ода скупштинску тајну, кажњава се привременим искључењем. Од Скупштине зависи на колики he број седница посланпк бити искључен; пословник није утврдио један максимални број; искључење, стога, може трајати доста дуго.) По закону о штампи, сваки ко објавипутем штампе макаква саопштења из тајнпх седница скупштинских, кажњава се затвором од три месеца до три године. Ова казна може се применитп на једнога посланика као на ма кога другога. За разлику од пословника, који кажњава свако одавање скупштинске тајне, закон о штампи кажњава само оно одавање које би било учињено путем штампе. Опште и дисциплинске казне не искључују се узајамно ; посланик који би објавио у новинама што год из тајне седнице, могао би истовремено бити кажњен и по пословнику и по закону о штампи. Рад тајне седнице чува се као тајна само дотле докле Скупштина сматра то за потребно; карактер тајности дан је седници скупштинским решењем; скупштинским решењем може јој битии одузет. Али, ако је на тајној седници Влада чинила каква саопштеља, зањихово објављивање, осим скупштинског решења, тражи се још и владин пристанак. Поред тајних скушптинских седница постоје и тајне одборске, и то у два случаја: (а) ако се претрес једног предмета из тајне скупштинске седнпце продужи у одбору; (b) ако одбор води анкету о једном предмету који изискује тајност. У првом случају, одлуку доноси како Скупштина тако и сам одбор; одбору се мора оставити право да усвоји и тајни начин рада, ако држи да иначе није у стању водити успешно анкету. Тајне одборске седнице разллкују се од обичних одборскпх седница тиме, ште се саоп-