Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

СКУПШТИНСКИ ПОСТУПАК

209

секретари могу бити истовремено и народни посланици; (2) они министри којп нису посланици, имају такође право присуства и говора како у Скупштини тако и у одборима; како на јавним седнпцама, тако и на тајнпм седницама и конференцијама. Ово право уживају и владини повереници, тј. она лица која су одређена од Владе да као стручни референти објашњавају и бране њене предлоге пред Скупштином. (По старом српском Уставу, они су постављани краљевим указом; по дапашњој пракси, мипистар их усмено представља Скупштини). V. ЗАКАЗИВАЊЕ, ОТВАРАЊЕ II ЗАКЉУЧЕЊЕ СКУПШТИНСКЕ СЕДНИЦЕ. (СП. чл. 26. 29, 46, 73, 105). 230. Дан и сат скупштинске седнице заказује предссдник са пристанком Скупштине. Он то чини пли усмено ебјављујућп крајем седнице, када he бити наредна седница пли писменим путем, ако се крајем седнице није знало када може бити наредиа седнпца, па је Скупштина овластила председника да је он сазове када буде могуће. У првом случају, пре.дседнпк чини Скупштини предлог онаредној седници, који она прима или не прима, без претреса. У другом случају, дан идуће седнице одређује сам председник, али по вретходном овлашћењу скупштпнском. У извесним случајима, председник заказује идућу седнпцу сам, без пристанка, или без претходног овлашћења скушптпнског. То бива онда, ако се седница мора закључити због нереда, илп због оскудице кворума. У оба ова случаја Скупштина је неспособна за доношење какве било одлуке, и зато идућу седницу председник мора заказати без њеног прппита. Дан п сат наредне седнице обзнањује се нарочитим објавама у дворницп н у згради Народне Скупштпне. 231. Скупштину отвара и закључује председник. Он је отвара у напред одређени сат. Закључити је не може беа њенога пристанка, осим случаја нереда и оскудице кворума. У случају нереда, председшп; не може седнипу закључити одмах; он је мора прво прекинути, па тек ако се, ни после прекида, не би дала продужити због нереда, може је закључпти. Са пристанком Скупштине, председнпк може закључити седнпцу у свако доба, дакле, и пре псцрпеног дневног реда. Изузетно, у дане намењене интерпелацијама, седница се не може закључити пре него се доврши претрес започете интерпелације. VI. ДНЕВНИ РЕД. (СП. чл. 29, 32, 35, 46, 49, 66, 73, 105.) 232. Дневни ред, то је програм рада једне скупштинске седпице. Дневни ред састојп се из два дела: један