Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

СКУПШТИНСКИ ПОСТУПАК

213

се реч одмах после говора којим је тај посланик изазван. (4) Пријављени говорници могу мењати између себе ред. Пријављени говорник једне групе може пренети реч на неприЈављеног говорника исте групе. (5) Председник даје прву реч првопријављеном говорнику за, а потом првопријављеном говорнику против, и после тога стално пази, да после говорнпка за дође говорник против. Говорници којине представљају ниједну групу, добијају реч тек пошто од сваке групе буде говорио по један говорник. 0 овим правилпма ваља водити рачуна и при промени реда међу пријављеним говорницима: говорници група не могу мењати ред са говорницима који не представљају ниједну групу, нити говорници за могу мењати ред са говорницима против (као ни обрнуто). Као што се види, начело да се говори по реду пријаве, комбиновано је са начелом наизменичности говорника за и говорника мропГмв, и са првенством говорника група над ванстраначким говорницима. Ред пријаве држи се само у толико, што међу говорницима разних група добија реч прво онај који се први јавио; исто тако, и говорници исте групе добијају реч по реду пријаве. 239. Реч се мора дати свакоме уредно пријављеном говорнику. Изузецп : (1) Председник може не дати реч ономе ко жели да говори ради личне одбране или исправке. Он то може учинити само онда, ако по његовом мишљењу нема повода ни за одбрану ни за исправку. Противу председникове одлуке посланик има право апела на Скупштину, која решава ствар без претреса. (2) На предлог председников, Скупштипа може, без претреса, решити да се не даје реч посланицима који желе да говоре о повреди пословника или о повреди дневног реда. Овакво решење може бити донето само онда, ако се говори о повреди пословника или о повреди дневнога реда „учестано“ јављају „у циљу сметања или одуговлачења скупштинског рада“ (чл. 35 СП). Скупштина не може унапред решитп да једне седнице неће допуститити говор о повредама пословника п дневног реда, нити може, одмах после првог говорника, решитп да се о повредама пословника и дневног реда никоме више не даје реч: баш да је тај један говорник говорио „у циљу сметања или одуговлачења", његов један случај још не представља „учестано" сметање или одуговлачење. (3) У претресу законских предлога, број говорника јесте ограничен: од сваке групе могу говорити највише два посланика, ако се одбор шефова група не споразуме друкчије. Овај број говорника не долази на цео претрес, него на сваки део претреса који се рачуна као засебни предмет (као засебни предмет рачуна се, с једне стране, начелни претрес, а с друге, свака глава, одн. сваки одељак посебног претреса). Број ванстраначких говорника није ограничен. Број говорника ограничен је и код по-