Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

214

НАРОДНА СКУПШТИНА

вреда пословника или дневног реда: о истој повреди може говорити само један посланик (ако се јавило више њих, реч се даје првопријављеноме). Напротив, поводом истога говора може неколико посланика тражити реч ради личне одбране или исправке, под претпоставком наравно, да је истим говором неколико њих изазвано; речимсе дајепо реду пријаве. 240. Нико не може говорити о истом предмету више него један пут. Као што је речено, код законских предлога, начелни претрес и свака глава, одн. одељак посебног претреса рачунају се као засебан предмет. Према томе, код законских предлога, сваки посланик може говорити пеколико пута: један пут у начелном претресу и онолико пута у посебном претресу колико глава, одн. одељака дотични предлог садржи. ■— Од овога правила да .се о истом предмету може говорити само један пут, постоје ови изузеци: (1) По нарочитом допуштењу Скупштине, један посланпк може говорити о истом предмету и више пута. (2) Мпнистрп, државнп подсекретари, владпни поверенпци и одборски известиоци могу, и без скупштинског допуштења, говорити онолико пута колико сматрају за потребно. 241. Код законских предлога, трајање говора јесте ограничено. У начелном претресу, говори представника група могу трајати најдуже сат и по, а говори ванстраначких говоиника наЈдуже један сат; у посебном претресу, говори представника група могу трајати најдуже један сат, а говори ванстраначких говорника најдуже пола сата. Говор о повреди пословника или дневнога реда може трајати најдуже пет минута. 242. Посланици морају говорити са говорнице, осим када говоре о личној ствари, т. ј. када дају личну одбрану или чине личне исправке; када говоре о повреди пословника (и ако у пословнику не стоји, вероватно треба додати: и о повреди дневнога реда), и када постављају кратка питања. Министри, државни подсекретари и владини повереници не морају говорити са говорнице. Забрањено је читање напред наппсаних беседа. 243. Једном добивена реч може се изгубнти само на име дисциплинске казне. Говорник се не сме удаљавати од питања које је на дневном реду; не сме улазити у претрес приватнога живота ничије личности; не сме читати документе било службене било неслужбене који немају везе са предметом који се претреса. (У пракси, председник тражи да му се претходно покажу сви документи који се мисле наводити.) Ако се говорник не би држао ових прописа, председник му може сам, и без скупштинског решења, одузети реч. Говорник има права да буде мирно саслушан; свако прекидање и свака манифестација која спречава слободу говора, забрањена је.