Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

374

КРАЉ

дужан покоравати се наредбама својих старијих, али његова покорност није апсолутна. Чиновник има права да цени наредбу са формалнога гледишта, т. ј. да ли долази од надлежне власти и да ли је обучена у прописну форму, на пр. рачунополагач би могао одбити- извршење исплатнога налога који не би долазио од надлежнога наредбодавца, и не би био стављен на писмено. Али чиновник нема права да цени законитост наредбе; он мора извршити и оне наредбе које би биле, по његовом мишљењу, незаконите. Чиновник се, истина, заклиње да he „законите наредбе“ вршити (чл. 88 43), али, ако би се под законитим наредбама разумеле само оне које он сматра за законите, управна јерархија била бп изврнута, и воља нижих органа постала претежнија од воље виших органа. Али, ако чиновник нема права одрећи извршење једне наредбе због љене незаконитости, он има права свратити пажњу свога старешине на њену незаконитост, и ако ствар није хитна, може задржати наредбу од извршења. Поновљену наредбу (у писменом облику) дужан је извршити без поговора. Има само једнаврста наредбп чије извршење чиновник не само може, него и мора одрећи безусловним начином. То су наредбе које наређују нешто што је по казненом законику кажњиво. Наредба старешине заклања чиновника од одговорности; зато што у чиновничкој јерархији млађи слуша старијега, одговорност се преваљује на старијега; овако преваљивање није могућно само у кривичним стварима, и зато чиновник мора безусловним начином одрећи извршење наредаба кажњпве садржине. Чиновник је дужан чувати „службену тајну“; без овлашћења надлежнога министра, чиновник је не сме обелоданити ни на захтев власти (на пр. приликом саслушања код пстражне власти). Шта спада у службену тајну, не утврђује надлежни министар произвољно; њена је дефиниција дана учпновничком закону (чл. 91). Због повреде службене тајне, министар може чиновника само предати дисциплинском суду, који има да утврди, да ли је предмет чиновникова открпћа доиста био службена у смислу закона. 402. Чиновник је због свога службеног положаја подвргнут разним ограничењима у своме животу и раду ван службе. (1) Он је ограничен у употреби својпх политпчких права. Ово ограничење стоји у вези с уставнпм начелом, да се власт и положај државних чиновника не сме употребљавати „у партпјске сврхе“ (чл. 107 У.). Та су ограштчења разноврсна. (а) Ван оног изборног округа у коме има право кандидовања, чпновнпк не може сазиватп јавне партијске и политичке зборове илп на њима бптп часник. (b) Он не може организовати и представљати политпчке странке п групе. (с) Он не може бити члан удружења чијп се цпљеви противе интересима државе или су „противни државним законима“