Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

МИНИСТРИ и чиновници

зп

плате (без станарине и додатака), које не може премашати 20% месечне плате и не може трајати дуже од године дана; стављање у пенсију без умањених принадлежности; стављање у пенсију с умањењем прпнадлежности, које не може премашати 20°/ о месечне пенсије и не може трајати дуже од десет годипа; отпуштање из службе, које за чпновника са десет година повлачи за собом губитак пенспје. Ове казпе изричу дисцпплински судови. Управни судови функционишу као дпсциплински судови првога степена за чиновнике у својој области, а Државни Савет као суд другога степена (за чиновнике првих пет група прве категорије он је суд првога и другога степена). Претрес је и код управних судова п код Државнога Савета усмен и јаван. Улогу дисциплинскога тужиоца вршп један чиновник кога одређује старешина окривљенога; окривљени има права на браниоца било из реда чиновника било из реда јавних правозаступника. Дисциплински суд суди по слободном уверењу добијеном на претресу. Ако окривљени буде осуђен на укор пли на губитак плате, дисциплински суд решава колики број година неће се окривљеноме рачунати ни за повишицу ни за унапређење; тај број не може бити мањи од једне године ни већп од три. Ако те исте године која му се, по пресуди дпсциплинског суда, не рачуна за повишицу и за унапређење, чиновник буде слабо оцењен, изгубљене године због слабе оцене рачунаће се одвојено од година изгубљених по пресуди дисциплинскога суда. На пр. по пресуди дисциплинскога суда, један чиновник изгуби две године. Друге године, он буде слабо оцењен, таквом чиновнику године за унапређење и повишице не почињу наново тећи по свршетку друге него по свршетку треће године. Дисциплински преступп застаревају за пет година: пзузетно оне крпвице које „поред дисциплинске одговорности повлаче и кривичну одговорност за злочинство или друго нечасно дело не застаревају дисциплински* (чл. 200 43), т.ј. све докле се за те кривице одговара пред редовним судовима, одговара се и пред дпсциплинским судовима. За исто дело, чиновник може бити кажњен и од редовних судова, и од дисциплинских. Редовни га судови кажњавају за повреду ошптег правног поретка; дисциплински судови за повреду оног специалног поретка који је за државну службу проппсан. Да ли he се дисциплинскп поступак водити упоредо са кривичним поступком, или he се одложити до његовога свршетка, зависи од дисциплинског суда, 405. Оцењивање чиновника, у главноме, поверено је стручним комисијама, а кажњавање нарочитим дисциплинским судовима. Министар, не само да нема искључиво право оцењивања и кажњавања, пего нема у тим пословима ни претежни утицај. Он изриче само мање дпсцпплинске казне. У оцењпвању чиновника он се јавља као другостепена оце-