Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

378

КРАЉ

њивачка власт, па и то само по жалбама противу оцена централних комисија (а не и обласних); у колико извесне више чиновнике он оцењује у првом степену, противу његових оцена допуштена је жалба Државном Савету. Министрова власт не oceha се ни у оцењивању ни у кажњавању, него се oceha у примању чиновника у службу, у њиховом унапређивању, и у њиховом премештају. По правилу,. чиновник почиње кариеру ступаљем у привремену службу; да ли he npehn у сталну, то не зависи од министра, него од комисије која цени његову способност за сталност; али, да лп he бити примљен у привремену службу, то зависи од министра: предлог није усвојен да се у државну службу улази конкурсом, и министру је остављена слобода пзбора. Уз то, он има права одмах узети за сталне чиновнике лица која су се, по љеговом мишљењу, истакла стручним радом. Прп попуњавању упражњених места мпнистар није везан за кандидате који се налазе на нижим местима исте струке; он може узимати и кандпдате са стране. Код кандидата пз исте струке, министар је, без сумње, дужан водити рачуна о њиховим оценама и годинама службе, али, на крају крајева, претежнија .је од свега његова лична оцена љихове способности. Да би се спречиле мпнистарске злоупотребе, установљен је један Стручни Савет, чије се повољно мишљење тражп када једног истакнутог стручњака треба одмах примити за сталног чиновника, када упражњено место треба попунити лицима ван дотичне струке, птд. Али како чланове Стручног Савета поставља минпстар, п то само на годину дана, то he Стручни Савет, у пракси, мало ограничавати министра. Најзад, министар је тај који одлучује о упућивању чиновника на рад ван њпхове групе и ван њихове категорије (и у овоме случају тражи се повољно мишљење Стручнога Савета), као што је он тај који одлучује о њиховом премештају (са тим ограничењем само, да не може преместити чпновнпка пз једнога места у коме нпје провео бар две године). 406. Из свога службенога положаја чиновник црпе извесна лична права. За разлику од оних права која су му дана у општем интересу као носиоцу једнога јавног зваља, ова лпчна права дају му се у његовом приватном пнтересу, да задовоље његове прпватне потребе. Она се састоје у пзвесним новчаним потраживањима чпновниковим према држави, која се називају чиновничка плата пли принадлежности. То није једна округла сума коју држава даје, чиновнику на име свпх његовпх потреба. То је један збир састављен од овпх састојака: (1) плата у ужем смпслу, која се разлпкује на основну и положајну; (2) станарина; (3) додаци, којпх има: •неколико врста: додаци на децу, додаци на скупоћу, нарочити додаци за поједине струке или крајеве. (1) Плата у ужем смислу. Као год што сваки чпновник има своју категорију и своју групу, тако има и две плате