Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

422

КРАЉ

краљевих указа тужени мпнистар стављен у бољи положај него његов тужилац, што је противно начелу равноправностп странака. Код тужбипротиву указа, Савет мора, не само саслушатп иадлежног министра, него, ако његово гледиште не усвојп, мора саслушати још и противразлоге Министарског Савета. По тужбама противу министарских решења и указа, Савет доноси исто онаква решења као и првостепени управни суд по тужбама противу обичних управних аката, т. ј. доносп решења крјима се тужба одбацује или уважава. У овом другом случају, Савет ограничава се на поништај ожалбенога решења плп указа; ново решење или указ издаје после минпстар, одн. Краљ. У другом степену, Државни Савет решава по жалбама противу пресуда првостепених управних судова. Законодавац иије ближе одредио однос Државпог Савета према првостепеним управним судовима, алп на основу тога што је рекао да се противу пресуда првостепених судова изјављује .?■■ алба, ане незаАовољство, дало би се закључити, да Државни 'Јавет пма према првостепеним судовима положај Касационог Суда, а не Апелационог. Важно је да се противу сваке пресуде првостепеног суда може изјавити жалба Државном Савету. Право жалбе има п тужилац и тужена управна власт (ова последња мора за своју жалбу добити одобрење надлежног министра). 454. Поступак код управнпх судова и Државног Савета завршује се пли одбацивањем тужбе или поншптајем управног акта, али не п доношењем новога управног акта. Нови управнп акт доносп надлежна управна власт према прпмедбама управног суда, одн. Државног Савета. Шта he бити онда, ако надлежна власт не буде донела новп акт у прописном року? Закон даје запнтересованом поједпнцу право да се жали Државном Савету, који онда доноси решење „којим се потпуно замењује управни акт“ (чл. 3 ЗДС), т. ј. које пма п за власти и .за појединце исту снагу, као што би је имао п онај акт који је надлежна управна власт требала донети, па га није донела. 455. Државнп Савет и управнп судови решавају по административним споровима у одељењима (а не у пуној седннцп). Због тога је могућно да се у разним одељењпма законп неједнако тумаче и прпмењују. Ради одржања једнообразностп у управном правосуђу, постоје ошпте седнице Државног Савета, где се квалификованом већином доносе начелне одлуке обавезне за одељења. 11. ГЛАВНА КОНТРОЛА. (У. чл. 118. Закон о Главној Контроли од 30 маја 1922. 30. 8-10 мај 1922. 456. Главна Контрола састоји се од председника и једанаест чланова. Њпх бира Народна Скупштина из двоструког броја кандпдата Државног Савета. Изабрана лица