Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ЛИЧНА СЛОБОДА II ПОЛИТИЧКА ПРАВА

439

Уставотворној Скупштпни рекао је, да бп се све могло свр-IШIТИ тиме, да државна власт тражи од духовне власти да она сама дисцпплинскп казни одговорно лице. Католици су јако критпковалп став 7, који су схватили као једну меру управљену нарочпто противу њпхове цркве, и упоређивали 'су тај став са познатим немачким Kanzelparagrapn’oM. Ми схватамо став седми овако. Он се не односп на ону употребу духовне властп која би била противна државним законима; да таква употреба нпје допуштена, п да би, евентуално, могла битп п кажњена, разуме се по себи. Носиоци духовне власти нису повлашћене личности које смеју вређати државне законе. Свештеник којп бп објавио једно пастирско писмо противу државног једпнства, одговарао бп за то ппсмо исто онако, као и повпнар који би објавио један чланак противу државног јединства. Став седми односи се на ону употребу духовне власти која ие би била противна државним законима; он забрањује употребу духовне властп у партијске сврхе, забрањује партијску агптацију у црквеним беседама п црквеним написима. Партијска агитација усменом и писменом речју није пначе забрањена. Оно што би обичан грађанпн смео рећи у новинама п на збору, то свештеник не би смео pehn са предшчаонице пли у пастпрском ппсму. У ствари, уставотворац прпменпо је на верске представнике исти режпм као на државне чпновнике; став 7 члана 12, који забрањује верским представипцима употребу духовне властп у партијске сврхе, поклапа се са чланом 107 Устава, којп државним службеницима забрањује „употребљавање власти п положаја у партијске сврхе"; како световна, тако и духовна власт треба да буде полптички неутрална. Став седми дао би се критиковати са тога гледшпта, што вероисповедна удружења нису државне установе него аутономне заједнице, п да стога ни њени органп не потпадају под режпм државних чиновнпка. По нашем мишљењу, употребу духовне власти у партијске сврхе требало је забранити само у толико у колико би она била протпвна слободи пзбора. На пр. свештеник запретп бирачу да he га одбпти од причешћа, ако не гласа за клерикалну листу. То је исто тако притисак на бирача, као и претња послодавца раднпку да he га отпуститп пз службе, ако не гласа за једну одређену листу. Изборни закон предвиђа само ову другу, али не и ону прву врсту притпска, п у толико би имао да буде попуњен. Иначе, партпјску употребу духовне властп, која бп се кретала у границама закона и не би била противна слободп избора, Устав је требао да допусти, када је једном дао вероисповедним удружењпма карактер аутономних заједнпца. (6) Слобода науке и уметности. Наука п уметност ироглашене су за слободне чланом 16. Као и слобода штампе, тако и слобода науке п уметности искључује превентивне