Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

УСТАВНИ НАЦРТИ ОПОЗИЦИЈЕ

51

изборним јединицама од најмање 1,000.000 становника, према начелима сразмерног представништва. Чиновницп су искључени из Народног Представнпштва у мањој мери, а људи у пословнпм везама са државом искључени су у већој мери, него по Видовданском Уставу. Жене имају и бирачко и посланичко право. Народно Представшпптво може бити распуштено само одлуком бирачкога тела, на предлог једног одређеног броја бирача. Поред Народнога Представништва и председника Републике, у законодавству учествује још и народ (референдум и народна инициатпва). Народ решава закоподавне сукобе иамеђу председника Републш<е и парламента, и њему се подносп на гласање сваки закон којп у парламенту не би био усвојен квалификованом већином, пли о коме би један одређен број бпрача захтевао народно гласање. Областп су уређене по начелу децентрализације; њихово разграшгчење п одређивање њиховога делокруга остављено је обичним законима. Установљена је народна војска, а стални кадар задржан само као школа за њу. Нацрт социалистпчкп усвојио је из републиканског нацрта парламентарну републику са референдумом и са децентралпзацијом. Он је само у поједпностима чпнио пзмене. На пр. председнпка Републпке не бира парламент него народ; предаедник нема право апела на народ протпву законодавних одлука парламента, алп има право распуштања парламента; прп изборима за парламент цела земља чини један изборни округ. У своме соцпалноме делу, нацрт социалпстичкп иде даље пего нацрт Југословенскога клуба п земљорадничке странке. Он одбацује основна начела пндивидуалистичкога друштвеног поретка; он прописује да „економске односе држављана уређује држава законом“, да колективна сопственост ужива законску заштиту као и пндпвидуална, и да је дужност државе да унапређује колективну сопственост средстава производње. Земља је проглашена за сопственост целога народа, алп опет зато лична сопственост земље пије укинута. Чинп се разлпка између малог и великог поседа. Само мали посед допуштен је поједпнцпма; велпки посед могу иматп само јавноправна тела (држава, покрајина, округ пли општина) и пољопривредне задруге. Али, ако мала сеоска сопственост није укинута, она је стављена под државни надзор у погледу „начпна обрађивања земље". Осмочасовни дан рада и право штрајка проглашени су за уставна начела. По осталпм својим прописима, социалистички нацрт не разлпкује се много од нацрта Јутословенскога клуба п земљорадничке странке: ни он не заводи колективистички поредак непосредним начипом, него само предвиђа разне мере које имају да припреме тај поредак (напр. радничко право надзора и сарадње у предузећу, подржављавање неких предузећа). Стављајућп цео еко-