Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
50
УВОД
пажњу малом земљораднику него нацрт Југословенског клуба. Овај последњи задовољио се одредбама Видовданског Устава о аграрној реформи. Земљораднички нацрт разликује се од Видовданског Устава у толико, што за раскидање феудних односа не даје ни у коме случају накнаду дотадашњем земљовласнику, и што ово начело „извлашћења без накнаде" примењује и на друге случаје повлашћеног или самовласног прибављања земље којп не потпадају под појам феудних односа. Поред тога, нацрт земљораднички предвиђа неке мере у корист земљорадника које нису предвиђене у нацрту Југословенскога клуба, као на пр. ослобођење извоза земљорадничких производа п њиховог унутрашњег промета од пореза, царина или каквих било дажбина. У још јачој мери него нацрт Југословенског клуба, нацрт земљораднички обезбеђује државну заштиту задругарству. Поред сталне државне помоћи која се даје главној задружној благајници и савезима задруга, нацрт земљораднички предвиђа један јединствен задружни закон за целу земљу, који државна власт доноси и меља само у споразуму са главним задружним савезом. Услед тога, главни задружнп савез постаје један чинилац у законодавству. У културном делу нацрта земљорадничког, нарочито је истакнута дужност државе да се брине о чувању народног здравља и да се стара о народном просвећивању. Као привредни, тако и културни део не садржи правне проппсе, него садржп тачке једнога законодавнога програма, који би текимао да се оствари. (2) Нацрт социалистичке и републиканске странке. Та два нацрта слажу се у томе што оба усвајају републикански облик владе. Иначе, између њих је знатна разлика. У социалистичком нацрту, соцпални је део много важнпји него полптичкп, а у републиканском нацрту социални део мање је развпјен него чак и у Видовданском Уставу. По нацрту републпканском, председника републпке бира Велика Народна Скупштина. Он има право законодавне инициативе и вета; закон који је Скупштина решила, а он одбио, износи се народу на гласање. Исто тако, ако Скупштина одбије закон који је председнпк предложио, председнпк га може послати народу на гласање. Председник нема право распуштања Скупштине. Он поставља министре који одговарају пред парламентом. Ипак, републикански нацрт не усваја чпст парламентарнп режим, јер поред политичке одговорности министара установљава и полптичку одговорност председникову. Пре истека свога рока, председник може бити збачен или одлуком Велпке Народне Скушптине на предлог обичне Скупштине, илп одлуком бирачкогатела на предлог једног одређеног броја бирача. —Народно Представништво састоји се из једнога дома, који се бира од целога народа, по велпким