Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

74

УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

разуме се, ако би судови нашли да је један пропис тако потпун да може бити примењен одмах, његовој примени ништа не би стајало на путу. Није немогуће да судови схвате ичл. 110. ичл. 18. као потпуне заповести. У том случају они би узели да је чл. 110, дајући Касационом суду да решава сукобе надлежности између редовних и управних судова, самим тим хтео рећи, да се ти сукоби имају решавати по истом оном поступку по коме се код Касационог суда, по законпма који већ постоје, решавају сукоби надлежности између самих редовних судова. Исто тако код члана 18. могло би се узети, да је Устав мислио да за тужбе појединца противу државе за накнаду штете важи исти поступак који за обичне приватно-правне спорове. Чим је суђење по тим тужбама стављено у надлежност редовних судова, претпоставка је, да he ти судови, ако закон друкчије не каже, судити по своме обичном поступку. 31. -Ти уставии прописи који садрже овлашћење за судове да цене уставнбст ранијих закона, или који садрже за судове непосредне заповести које судови имају да примењују упоредо са законима, ти уставни прописи јесу у ствари једна врста прелазних наређења. Закони који су претходили Уставу, и чију уставност судови могу да цене, биће постепено замењени законима који су следовали Уставу, и чију уставност судови неће имати права да цене. Што се тиче уставних прописа који садрже непосредне заповести за судове, врло је вероватно да he, у току времена, доћи о истом предмету исцрпнији законски прописи. Судови, који су дотле примењивали уставне прописе у недостатку законских прописа а не њима иа супрот, имаће тада да се држе тих исцрпнијих законских прописа, без обзира на то да ли се они слажу с Уставом. Јер, за све законе издане после Устава, важи начело да судови не могу ценити њихову уставност. На тај начин, уставним прописима који садрже непосредне заповести за судове, намењено је да у току времена буду замењени обичним законима, и тако изгубе сваки значај за судове. Укратко, ако су у извесним изузетним приликама судови стављени непосредно под Устав, и дано им право тумачења уставности закона, то је само стога да би се обезбедило што брже увођење Устава у живот. Иначе, намера уставотворца није била да судску власт веже Уставом. 32. Законодавна власт није везана Уставом у правом смислу речи. Уставни прописи представљају без сумње највиша начела државнога уређења, која законодавна власт мора поштовати, али над уставношћу законодавних аката није организован никакав надзор. Неуставни закони имају исту снагу као и уставни, јер судовп примењују једне исто тако као и друге. Због тога што законодавна власт има могућност и издавати законе који противурече уставним прописима, она се не може сматрати везана Уставом.