Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

БИРАЧИ

ство, завичајност) у којој од општина или делова општина других југословенских земаља, што су припале у власт Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца." Тако по изборном закону. Међутим, уговори о мпру нс дају наше држављанство свима оним лицима која су па дап'l децсмбра 1918 пмала завпчајпо право у којој од онпх областп што су припале нашој држави. Уговори о миру дају наше држављанство само опим лицима која су завичајно право прибавила до 1 јануара 1910. Опа лица која су завичајно право прпбавила после тога датума, морају нарочито молити за пријем у наше држављанство. Ако би се наведени пропис пз изборног закоиа тумачио без обзира на уговоре о мпру, онда би изишло да по пзборном закону имају бирачко право и таква лпца која по уговорима о миру нису наши држављани, што би, без сумње, било противно Уставу, који је од држављанства начинио први услов бирачког права. Из тога разлога, треба узети да оним лицима која су завичајно право прибавила после 1 јануара 1910 изборни закон не даје бирачко право безусловнпм начином, него само под претпоставком да су та лица, према одредбама уговора о миру, тражила и добила пријем у наше држављанство. Само таквим тумачењем може се изборни закон одржати у сагласности са уговорпма мира пс Уставом. (2) Држављанима „у смислу" изборнога закона „сматрају се сви они по племену и језику Словени којп су се до почетка састављања бтграчких 'епиек-ова у којој општини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца стално настанили". Словени по племену п језику, дакле, добпјају бирачко право и без пријема у наше држављанство; довољно је да су се у којој општпни „стално настанплп“. Према томе, све руске избеглице могли бп битд уписанп у бирачке спискове оне општине која би их примила за своје припаднике. Ова одредба никако се не може довести у сагласност с Уставом: Устав везује бпрачко право за држављанство; изборни закон га везује за сталну настањеност у којој општпни и даје га људима који нису наши држављани. (3) „Они становницп Краљевпне Срба, Хрвата и Словенаца изван Србије и Црне Горе, којп по уговорима о миру са Немачком, Аустријом и Мађарском имају право опције за своје националне државе“, немају бпрачко право. Ова одредба нема више практичног значаја. Рок опције истекао је 26 јануара 1922. (За Италпјане у Краљевини СХС обухваћене накнадним одредбама Рапалског уговора рок опције истедао је 2 фебруара 1922.) Она лица која у прописаном рок^ллју, т оптирала за своје националне државе не могу вијДе 6;i . лшпена бпрачкога права ни на основу Устава ни шЖИЈову изборног закона. На основу Устава не могу бпти лпшена бирачкога права стога, што су, неупотребом свога права опцпје, постали наши држављани. На основу изборнога закона