Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

78

НАРОДНА СКУПШТИНА

П. БИРАЧКИ УСЛОВИ. (У. чл. 70. ИЗ. чл. 9. УО. 4. март 1921. —УС. 11 иl3 јуни 1921). 36. Бирачки услови јесу услови које мора испунити сваки бирач. Ти су услови исцрпно побројани у Уставу: законодавац не би могао ништа додавати уставним условима, не би на пр. могао поред онога што Устав тражи од бирача, тражити још и писменост, коју Устав не тражи. Изузетно, има један бирачки услов који по Уставу не постоји, а који би законодавац могао створити, ако би сматрао за потребно то је мушки пол. Овај се закључак изводи из последњег става члана 70. Устава, који гласи: Закон he решити о женском праву гласа, т.ј. закон he решити да ли he мушки пол бити бирачки услов. 37. Усвајајући начело општега права гласа, Устав је прописао само два бирачка услова: држављанство и двадесет једну годину старости. Изборни закон додао је по уставном овлашћењу и један трећи услов: мушки пол. 38. Први бирачки услов, држављанство, проистиче из схватања Народне Скушптине као Народнога Представништва. Устав не чини разлике између држављана по рођењу и држављана по прирођењу; ови последњи, истовремено са прирођењем, добијају бирачку способност; посланичку и чиновничку способност добијају, међутим, тек по протеку десет година. 0 држављанству у држави СХС још није издан закон. Једине законске одредбе које постоје о држављанству, то су одредбе из Сен-Жерменског уговора (чл. 70, 76 —78, 80 —82) и Тријанонског уговора (чл. 61—66), које су добиле код нас снагу закона. 0 извршењу Сен-Жерменскога уговора има једна уредба од 25 новембра 1920, а о извршењу Трианонског уговора једна наредба од 30 августа 1921. 39. Садашњи изборни закон јесте у ствари закон од 3 септембра 1920, по коме су вршени избори за Уставотворну Скупштпну. После Видовданског Устава, није издан пов изборни закон, него су у закону од 1920 учињене потребне измене и допуне: тако је постала изборна новела од 27 јуна 1921. Чл. 9 ИЗ., који говори о бирачком праву, остао је непромењен: међутим, он је састављен пре узакоњења СенЖерменског и Трианонског уговора и пре Видовданског Устава. Законодавац је држао да, у оскудици сваких законских одредаба, може давати и одузимати карактер држављанина коме и како xohe. Отуда низ прописа које .треба довести у склад са Видовданским Уставом и са уговорима о миру. 40. Ово су одредбе члана 9: (1) „Сматрају се држављанима сви они који су били држављани Србије и Црне Горе до 1 децембра 1918 и сви они који су до 1 децембра 1918 имали држављанство у Хрватској, Славонији и Далмацији, припадништво у Босни и Херцеговини, или домовинско право (члан-