Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

113

бијем члану друштвене заједнице хигијенског минимума — то су задатци државне социалне политике у борби против туберкулозе. Напослетку ту долазе и стручне. установе и стручњаци као руководиоци целокупне ове друштвене 16 против најтежег и ПАЈА НИЈЕ друштвеног зла.

Ако хоћемо да правилно решимо питање искорењивања туберкулозе, морамо решавати читав низ социалних „питања. И само решавајућу њих, спашћемо друштво ове тешке болести. Али то још не значи, да појединац треба да скрсти руке и да ништа не ради. Напротив о туберкулози треба непрекидно и непрестано обавештавати, стално радити на просвећивању и подизању здравствене свести. Тек заједничким радом и на просвећивању појединаца и на спровођењу социалних мера може се савладати опаки непријатељ. j

·" Рг. Стев. 8. Иванић.

две љубави. |

ИКО њега ни на шта не може да наговори, ни буд о чему под

небом мудро увавести: на сваку туђу једну реч, он нађе десет.

Баш напротив, он се срди, њему су сви криви, и други њега . вређа: нико њега не поштује, нико њега не слуша, не воли га, каже, већ више ни Бог. Али никад он нерекне ко и чим га вређа, ни зашто · га живог терају у гроб. Вечито је узрујан, и вас дан галами, но због чега и на кога, свако само слути: узрочнике својих мука он крије пред светом. Запени се од дивљег беса када му спомену како има жену тиху, покорну и вредну, али никад против ње ни слова не каже. А жалосна му глава, мисли; жалосна му глава манита и стара, — та зар је то жена какве су у људи, та зар му је то утеха, помоћ и уздање: не може никад да јој ишчупа из уста ни реч! Кад је моли, при неком послу, за савет и мишљење, никада му она наум не повлади, нити га куша да одврати од злог дела лепим, него слегне раменима и рекне му да уради шта уме и зна, јер је њој све једно. Но како то, свеједног И зашто свеједног Је ли зато да се увек мучи за све онр Или тек да она није ни за шта одговорнаг »Свеједно« ! Свеједно је и њему да ли је на виделу под небеским сунцем, или труне у тавном гробу, па ипак, ето, живи. Свакоме је по нешто на свету свеједно. Но шта оно значи код њег Да ли проклетство и бездушност, или малоумностг Никад ни да писне кад је о том пита!.... Отклони, Боже! Отклони, Боже, од свакога, и од злотвора, да с таком женом мора проводити век: или ће се обесити или побенавити. Како је с њоме проживео тридесет година, то само он зна. Но не слути на добро. Не слути ни сад. Убиће је, Убиће је за свеједно. Тако му Христа Спаситеља, угушиће је једне ноћи, да га не гризе саш до смрти као подли црв.

8