Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

~ 1 К7

осврће се, да нема кога ко је слуша, па кад види да је сама, јаче пусти глас. Ако већ ништа нема да ради, ако је све готово, стане пред икону, спусти главу и прекрсти руке, па се моли за синове, дуго и потајно, а с кандила је тиха светлост милује по лицу.

— И мога Милутина и мога Проку... И мога Милутина и мога Проку... И мога Милутина и мога Проку...

Понавља, понавља у бескрајност, спочетка тихо и полако, па све брже и јаче. Обузме је грозница, пламен, мрак падне по уму. И, као посечена, одједанпут, стропошта се на земљу. Пена јој падне по уснама. Побледи. Згрчи се. Страшно се трза и болно бије о под ситном главом ·

— Милице! притрчи јој из ходника усплахирен муж, који ју је посматрао скривен из прикрајка. — Милице наша! Милице!

(Опет се престравила због синова, опет се уплашила да им се не догоди несрећа на путу: возови не сударе, мост покрха, не потоне брод, па да ни једног више не угледа живог. Ништа јој не може муж помоћи, него само стоји уз њу, гледа је и ћути. Нејако се подигне она, и остане да седи на поду, с рукама у крилу. Очи јој мутне, лице жуто, уздрхтале руке. Тупо у земљу преда се гледа и тихо се нише:

· = Нека буде воља Твоја, Оче наш. Нека буде воља Твоја, Оче наш. Нека буде воља Твоја, Оче наш!

Ваљда јој је баш стара мајка безбожно провела век.

Милан Кашанин.