Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

134. 6

Међутим, 2. Септембра на ади Курјачици против целе 42. хонведске дивизије било је свега: 2 ескадрона пешке и 43/ батаљона пешадије! _

И у току овога дана, рањеници су се прикупљали код Куртовића колибе, где их је Дарја превијала, као и увек не обзирући се на непријатељску убиствену ватру, а ми смо јој помагали кад је то било могуће. Превијени рањеници одношени су у позадину, а лакше рањени одлазили су сами, што је све ишло врло споро, тако да је код Куртовића колибе увек лежало 50—100 рањеника; чекајући на ред, многи. су умрли од рана или и погинули, те су одмах ту и сахрањени.

У току ноћи 2—3 Септембра коју смо провели на истим положајима, добијена је заповест команданта дивизије, да се све трупе које су биле на Курјачици повуку на нове положаје источно од железничке пруге Шабац— Лозница.

Коњички дивизијон напустио је своје ровове пред зору, непримећено од непријатеља, а са дивизијоном пошла је и Дарја. За време док смо одступали, преко нас су прелетала ретка непријатељска пребачена пушчана зрна, тако да смо без губитака стигли до Лукића колибе где смо нашли наше коњоводце. Велика је то била радост када смо их видели, јер смо пуна три дана били одвојени од коња; за све то време они су били у шумици у којој смо их оставили кад смо сјахали 31. Августа. Ма да су се непријатељски шрапнели распрскавали око њих и дању и ноћу, није било никаквих губитака, ни код коња ни код људи.

Нама је било наређено да идемо у село Стражу на десној страни реке Јадра, где је имала доћи и наша комора. Позвасмо с тога Дарју да пође с нама, нудећи јој засебан шатор, добар ручак и потпун одмор. Но она нам рече, да је дошла у Србију да помаже рањеницима, а како ми нећемо у борбу, то ће отићи код неке друге јединице која буде у првом борбеном реду.

Опростисмо се тада са Дарјом коју више никад нисмо видели, и појахавши коње кренусмо ка Јадру.

После неколико дана, чули смо, да је Дарја одатле отишла на Гучево, где је од аустриске гранате погинула, но кога дана и код које јединице нисмо сазнали.

Изнео сам све што знам о овој великој Рускињи и остаје ми само још да наведем изводе из званичних релација у којима је њена храброст истакнута:

Командант Дринског Коњичког дивизијона II позива, у својој релацији под О. Бр. 194 од 10. Септембра 1914. године о борбама 31. Августа 1 и 2. Септембра 1914. године код аде Курјачице, поменуо је Дарју овим речима:

»Као заступник Кољланданта одсека нарочито торал по дужности истаћи ретко пожртвовање, храброст и најсавесније вршење своје дужности према рањеницита за све време борбе и дању и ноћу, врло често у киши куршумта непосредно иза |! борбеног реда — добровољне лилосрдне сестре Дарје Александровне из Петрограда, која је сата лично превила преко 120 рањеника.

За све своје заслуге, милосрдна сестра Александровне заслужује највеће ратно одликовање.«