Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

—»

133

Од једном, сасвим изненада, непријатељ обаспе смртоносном пушчаном и митраљеском ватром цео тај простор на коме су лежали рањеници. Неки од официра потрчаше у ровове, а неки међу њима и ја — склонисио се у Куртовића колибу. Позвасмо и Дарју, но она само одмахну главом и рече да ће остати са рањеницима. Колиба. у коју смо се склонили била је од тврдог материјала, а како су врата била окренута бочно према правцу непријатељског дејства, могли смо стајати код њих без опасности, јер су непријатељска зрна пролетала поред нас. 3 i : ~

Стојећи тако на вратима, посматрали смо оваку слику,

Гомила рањеника лежи на земљи, а у њиховој средини Дарја Александровна, замишљена израза, седи на сандуку пешачке муни“ ције, потпуно равнодушна према пљуску куршума који су око ње падали и експлодирали. _. - - :

Рањеници, лежећи на земљи били су колико толико заклоњени, али је Дарја била тако изложена, да смо сваког часа очекивали да ће погинути. Позвали смо је више пута да дође к нама и то знацима, јер нас због топовске и пешчане пуцњаве није могла чути, но Дарја би сваки пут одмахнула главом смешећи се и остала је седећи тако код рањеника читав један сахат, јер је толико трајала та ватра. За то време многи су рањеници понова рањени или убијени, али њој није било ништа. 7

Најзад престаде ова паклена непријатељска ватра, и мало постиђени, што је једна жена показала већу храброст од нас војника приђосмо Дарји која понова продужи посао, који је била прекинула док смо ми били у колиби, јер сама није могла да ради. Рекосмо јој да је потпуно излишно да се тако излаже, али нам она одговори да се једино боји да не буде заробљена и ничега више.

Непријатељ је отварао ватру на нас још неколико пута то по подне и сваки пут ми би се склањали у ровове илиу колибу, а Дарја је остајала код рањеника. :

Око 18 часова наш је напад завршен и то неуспехом, али је "непријатељ и даље повремено тукао све наше положаје пешадиском и митраљеском ватром, а нашу позадину артилеријом. Ово је трајало целе ноћи 1—2. Септембра коју смо ми војници провели у рововима, а Дарја превивајући и негујући рањенике.

2. Септембра пре подне непријатељ је два.пута нападао и оба пута био одбијен; по подне тукао је наше положаје најжешћом ватром, а пошто се смркло покушао је још три пута да се пробије, но без успеха.

О борбама овога дана, један официр из 27. хонведског пука забележио је у своме дневнику, поред осталог и ово.

„Die Serben sind kolossal tapfere Leute ... Von den Serben sollen 4 mal so viele gefallen sein, sie weichen trotzdem nicht...

'Wir haben als Gegner angeblich die beiden Driner Divisionen unter Fiihrung des Kronprinzen...

2) Срби су изванредно храбри људи... Срба је морало четири пута оволико пасти па ипак они не узмичу.

Ми имамо за противнике обе Дринске Дивизије под вођством Престолонаследника. ..