Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

Свако доба има своје потребе и своје идеале, јер се живот људи мења.

Ми данас, после великог рата, после постигнутог и оствареног највишег идеала, стојимо збуњени по мало и чисто се питамо на коју ћемо страну сад. 5

Стојимо пред стварањем једног новог идеала и новог живота, а још смо неодређени и као да не знамо шта да пожелимо. Отуда ова извесна пометеност у послератном животу и код нас, као и по другим земљама. Стари се грчевито хватају за своје и хтели би да задрже живот који струји и хоће напред. А млади би хтели да сруше све и ако још немају јасну слику онога што желе.

Међутим потребе живота наметнуће на хладан и немилосрдан начин и једним и другима своје захтеве и нови идеал иставиће се пред очи нових, препорођених људи. И, у колико буде био лакши и блажији тај прелаз од старога к новоме, биће живот срећнији, мирнији и с мање посреса.

А пред нама те ће промене бити још веће. Ми смо се у току векова, гоњени злом стварношћу, учили на суров начин да од смрти направимо свој идеал. |

И наша поезија, уметничка и народна, и наше схватање и осећање дужности, увек су нам говорили како је слатко умрети за жељени смер и ради тога, поред и других околности, ми смо занемаривали живот и често смо га, кад није требало мрети, живели на невешт и неук начин.

Међутим благодарећи том нашем непрезању од смрти, осећање које је наш Народ култивисао у себи у току векова, они, који ће иза нас доћи, моћи ће да мисле на један нови, лакши, срећнији и сређенији и радоснији живот. :

И у томе изграђивању новога живота и стварању нових идеала несумњиво је да ће се и Коло наћи пред новим задатцима и да ће знати да им одговори и послужи и у будућности исто онако срећно и успешно, као што је знало и у току ове две и по деценије.

Ипак, ма какве се промене збиле, ми тврдо верујемо, да ће оно што је нама било свето: љубав спрам Отаџбине и родне груде, загревати и будуће људе, јер је у људској природи од вајкада, да човек воли место у коме је поникао и средину у којој живи.

Ради тога верујемо да ће ово што смо ми стварали до сада, служити, ма и једним само делом, и будућим људима и да дела наших генерација, ако им и не буду сјала оном светлошћу и сјајем којим сјаје нама, даваће им благу светлост угашених звезда и говорити им о лепотама бивших људи.

И, ако и толико само будемо послужили будућности, немамо разлога да идемо незадовољни с овога света.

Делфа Ив. Ивавића

ЗА и о

пун