Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

| 83

видовића, који нас је из цијеле државе око себе окупио као отац дјецу своју и који је све учинио, да нам живот и рад буде што угоднији. Ми смо га сви веома поштовали и цијенили због његова идеалнога патриотизма и ријеткога управо одушевљења за народну просвјету, која има да наш народ бојном славом овјенчан нагло дигне у ред високо културних народа према ријечима нашега пјесника М. Ћурчина у »Ратној песми«:

»Доста је борбе! Ако је до "славе —

Имамо су чим изаћ пред Милоша.

— TKO трагове крви _

Избрише свежом преораном грудом

И када сваком. даде шта је чије,

Тад ће тек земљу ову својом звати,

Јер земља ова још ничија није.«

(С управо дирљивим пијететом ми смо слушали кићена разлатања нашега чика-Љубе о просвјетним и политичким задацима нове наше државе, јер смо сви осјећали, да блистава његова реторика не прикрива него у лијепом облику заобљује дубоко његово увјерење о истини онога, што говори. Кад је једном одушевљено по обичају говорио о великим задацима југословенства, које се не смије дизати на развалинама српске, хрватске и словенске мисли, застао је и тише додао: »Кад се говори о југословенству, не смијемо, браћо, никад заборавити, да оно није и не ће бити потпуно без браће Бугара. Што је било, треба заборавити.« Како су нас се дубоко дојмиле те ријечи, кад смо знали, какву тешку још незацијељену рану дира тим ријечима у очинском срцу своме, јер су му Бугари на звјерски начин код Сурдулице сасјекли сина јединца....! То је заиста антикна величина душе и срца, достојна најљепших хеленских и римских узора, која та је толико приближила срцима нашим.

Одушевљавајући нас у нашем раду знао је више пута казати, да у новој држави имаде министарство просвјете преузети као најзнатније онај буџет, које је имало министарство војске. Знајући, колико су за народну просвјету вриједни наставници основних школа, он им је у држави првима изједначио динарске плаће. Кад је одушевљено и епском управо бираном народном реториком образлагао ту лотребу у народном представништву, које је онда вијечало у једном крилу краљевскога двора, био сам свједок бурнога одобравања цијеле куће, коју је пресвојио увјерљив и одушевљен говор његов о вриједности настазника основних школа за народну просвјету, и свједок приједлога, да се иза тога говора прекине свака даља дебата о том предмету и приједлог једногласно усвоји без икаквог размишљања о финанцијском ефекту.

То је био један од најсјајнијих момената у засједању тадашњега народнога представништва, гђе су представници народни из свију крајева наше уједињене државе дали не само заслужену пошту мукотрпним пионирима наше народне просвјете и тако свечано признали вриједност њену него су одобрили и идеална настојања Давидовићева.

Нијесам никад о том сњим говорио, али мислим, да се не ћу