Velika Srbija

БРОЈ 249.

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3.

ако истрага о торављирању »Марине“ и тортиљирању других ла ђа докаже да је Иемачка взвр шила те злочвне, било би кори сно да се са њом прекину сви дипломатски однссв. Кабмнет је прихватво предлог председника а гроф Бернсдорф, аемачки посланик, разумео је да ке се криза избећи, опуномоћавајући Вилсона да внтервенише у прегов<- рима за мвр. Према томе он је уссео да потље Амервци и свима неутралним Гемљама једну ноту која се односи на мир а која је требала бити уаућена папн. „Д»јда КропиЈГД* иаегавља: Предоедннк је имао два отворена пута зн делан>г: ила да ое прави као да не*ва о пред догу 8а мвр, и у том случају да опогове г. Жерара посланика у Вердину и да протера грофа Вернсдорфа, влн да одложи ову акцвју у нади да претре оаае о миру може да одгожи вечовечну а цшју огмарона. Ллз је Немачка била увгрепа да у случају ако преговора пе дођу до резултата, акција би сунарена поетааа јача него вкад, спречгвајући амерачку тргови пу и пркморавајући Амерзку Да уће у рат. Г. Вилсон је нашао за потреб но да тражи од Немачке детаље о њении намерама и доцније реншо је да сд сваке ратујуће странке тражи објашњење ре лативно њиховим циљевема. Нота је цримитивно савржала при медбе о које Немачка мора да »оди рачуна, алн је Вилсон пре шао преко тога, јер му је граф Бенсдорф изјавао да не предуза ма ништа против Немачке пре иего што се преговори који су у току ве заврше. ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ Вугари потомци Хуна <Хрватска Ријеч» доноск : «Читамо у сушачким »Приморским Новинама* ову белешку: 'Панов из Ссфеје пише у »Норд унд €ид“, да су Бзгари потомци ста рих Хунг, који су дошли у Европу, и да су њихови једиаи сународњаци у Еврспи Мзђари и Финци Бугари су до данрс сачували гдавне црте хунског ка-

До сада су наиме владале три теорије о пореклу Бугара: 1). да су словенског порекла; 2) да су финскопурарског; 3). да су турско-татарскст. Но биће да Панов има понајпре право, судећи по онбм његовом упоређењу Бу гара и Словенг.« Не упуштајући се у оцену вредности закључака г. Панова

Русија и прсвизорна влада. Руска је влада телеграфски известила да је склона да призна представнике провизорне владе у целој РусијиИмендан г. Венизе/ 10 са Дазао прославља г. Веаизе лос, шеф проввзорне влнде свој именлан Поаеговој жел.и веће нримати честитања Че титвмо г Венивелосу и мендан, Споразум и КЈ,аљ Нон стантин. „Еко де Пари< пише, да се краљ Константен држи врема Своразуму као нрави непријатељ. Диот желк да посданвци Спорагума нанусте Атвну »Фвгаро« пише да је највећа 3' бдуда узети у обввр поедедње аротгстапије враља Константи на кој/, псводом свачсг«, грдз а наиада. Атннсна штампа и Спсразум. Атгнока лпст »Емброс“ паше: Званично прванање Веивгедоеових дипломатсках аген5.та од отране Ееглеске доказује да оза гаји врло рђгва оссћгња нрема јГрчкој. У осталом цела Енгде1ска нолитика је једна серија ј агре'ввннх * увредљнвих нкцн |ја. Дрзнцуска поја је мом нт«лј ао залутала, пон0.во ћ'- врв;а гечски делати са Грчком, чјји су иитереси сасбразеи њецвм антересгма. Грчка не може битш више Јгложена енглеслој тиранијм. Оиа треба да ннђе другог оавезнака са којам ће веза; т в евоју судбиау. У место да буде под енгл*Ок»м прогектора том бо*е би било да прики ру С 1 ш протекторр.т. Насилно регрутовање.

о пореклу Бугара, јер смо мвого раније знали, да они нису Словени, већ прави Хуни из времена њвховог пустошења, упозорујемо на последњу реченицу, управо заједљиву примедбу хрватског листа, да се види, како Хрвати, који су још у ропству, гледају иа страшну вздају Бугара.

»Мир» јавља: «Први ре!рути из охридског, дебарског и струшког среза, на броју око ЗОО^, врло свечано су испраћени из Охрида за престоницу». А *Угро“ допуњује овзм белешком: «Из Фери зовића нам јављају, да су пре неколико дана младићи арнаутски 41. кл<се из Феризовића и среза уз песму и свирку пошли за Скопље да стуае у редове војске. С песмом и узвицима »Риофг шун Бугарска«, младићи вду поносни пто ће служвти у бугарској војсци>, Још само нешто су заборавила ова два »хунска« лвствћа: требали су истаћи, како су регрутовзни „младићи» и плакали од »превелике радости и среће», па би слика биаа јаснија в потпунија ! 8 ук ка вуа Према »Камбани«: »Бввшег грздоначелшжа нишког С. Иванова потоуно је опркпдао моразски војни суд.“ Лепо наш нгрод каже: „Вук на вука ни у горк неће.“ У пљачну! Софијска ‘Камбапа« доноси ову белешку: »Управник Етнограф, ског Музејк г. Ст. М Костов от!путоваће ускоро у Покоравље, !да скупв старе бу 1 арске ма терије, оделг, оружје и дома ће предмете«. Кад би се ова белешка превела тако да је цео свет разуме, она би морала гласитв: , Угравник Етнографског Музејг, пљачкаШ Ст. М- Костов, отпутоваће у поробљеке крајеве Србије, дд опљвчка сзе тто још није опљачкано, како ба и то постало што пре буглрс^о « Бо же, Боже, шта ће бити, кад се за сву пљачку и за сва злочвнства буде одговарало пред судом осветничке правде ?!

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

»

рактера и њихове физичке конструкцвје. Словени су сањалице, отвореви, нестални, лењи и нее нергични, а Бугари су хладнокрвни, твхв, вредни и енергичнз.

Бугари безсбзврно и противно одредбама међународног права одводе наше грађане у војску и упућују их на фронт противу пихове воље. Тако софијски

Објава. * Министарству Народне Привреде на Крфу дошло је до знања да су извесници српски подани-

следници, скупо нандаћујеио сваки наш цвет. Реца гм — јер ти ои еведок да смо за Гнвревића уведи 87 хусара у Срему. За Косту Ђорђевића — сана ђенерада Хкде-а. За Ве.љу Петроваћа — пео аустријоки нук сатрвен у Дреновцу. За издог Лекицу Наумови ћ», био је откун Пуста Река е Лгсковап, за Иоаида Војића Л*полиот, га Глишића — Коаатвца!.. За 7ебе, за тебе Милићу и оне који падају еада, откуа је ве лика, ослобођена Огкџбзигв!..

...Гаднје оу спремне! Оогледај, како је мврна нучена новог српзког иебг; цогледај како ее белаоају једра па иатаркама! Отиспв се од сб»де, 1 р«ни иа пут бесмртносте: међу Великим Синовима наше земље, чека те дивно место!... Б. 0, Гл

САОПШТЕЊА Радисав Мзринковаћ из Косовске Митровице, Бугарски, општински чивовник из Ниша, Махаило Петровић деловођа општвнски и Жнвојин Бабић ту мач, да се одмгх јаве Владиним Комесарвмз. Да взволе предстати Ген. Консулату ради извесног саопштења г.г. Исак Тајтацаковић, Христи на Митроввћ и Митан Д. Јовановвћ. Јован Парпаћ, трг. из Тетсва ца се јава Владинсм Комесару г. Ћирковићу. Траже се деца Темељка Пегровића из Слатине - Јужна Србијз. Ако би ко што знас, моли се да взвести В • <«*- Комесаре с позивом н ( >39. Тићу М:лј т извештака

брат Стева да би требао одмах да дође, све је готово само да првми.

1 У кзнцелзраји Обавештајног Љвро-а налазе се карте и писма ; за ова лвца: Александар Лазареввћ ср. пи?сар, Арсеније Станојевић подна редник жандгрмернјски, Владвмир | Милосављеввћ ср. писар (2 кар-те), Данило Ристић коњички на» 'редник, Драгутин Поповвћ трг, Драгомвр Поповић (од брата Љу1 бе) Драгомир Ђтрђевић судски писар, Ђорђе Месароввћ мзшн !нпст, Мвлета РадуноввК учитељ, Милорад Марковић ср. пвсар, Мулутин Јечменвћ, Никола Ст. Вељковић ср. начелник, Стева Јефтић р. инж. поручнЕК, Тодор

ци, трговачки агенти, распрости рали по Солуну гласове да ће добити дозволу за осниваае банака. У том цвљу они су пози вали јавно преко новтна на упис акција, као што је то био слу чај са неком КраљевскО-Сраском Трговачком Банком. Како су овакве верзије по све пеосноване и тевденцкозне и мо гу лако довести у обману јавно мњење, а ти.ме пружити њеним вницијаторима повољне услове за злоупотребе, Господин Мкнистар Народне прввреде наређењем својим под Бр. 3023 Овластио је потписанога: да јавно обзнани да поменуто МЈнастарство неће издавати никакпа сдобрења за о снивање новвх банака и преду зећа, све дотле, док се не поврати српска територвја и Краљевска Влада не инсталише дефинитивно на нашем земљишгу. Д‘легат Министлрства Народне Привреде, Др Сима Ј. Аврамовић. Енглесна и прквчзорна влада. Из Лондона јављају да јевиши евглески кохесаријат у Египту примио наредбу да призна дипломатског изасланика провиаорне владе у Солуну. Заборављене ствари. Онај поручник, који је при укрцавању на Крфу предао једноме војнику завежљај са разнвмј ствирима, иека се за иете сбрати Командн Места или јави своју адресу.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Са Н2шег фронта — Ораскв ввавкчвн н*веахт»ј Солуи, 15. децембра 14. децембра сем артиљериске ватре није било других догађајг. Одговен Не1У1ачке | Лондсн, 15, децеабра. Телеграфишу званично из Берлина: Одговор не| мачке владе на ноту пред‘седника Вилеона предат је јуче. У одговору се вели: Царска влада примила је, у пријагељском духу, племенити предлог г. предссдника Сједињсних Држава, коме је ци.ђ да створи основе за припрему трајног мира. Г. председник показује циљ, који га интересује и оставља зараћеним владама слободан избор пута, који

( Петровкћ чинсвнвк, Стевгн Бур|мазгвић пеш. капетан. И.меновани могу ове карте сами подићв, или јавити тачне адресе да им се пошљу. ПОШТА За брбмЈу Воја Анђелковић штамгар. машиниста изветтава своју жену Мппу Анђелковвћ краљ Милутинсвз 51 Београд да је жив иј здрав н да је добио њен извеш тај о њој и деци који га је много обрадовао, моли своју жену Мицу да чува децу јер о њима много брине и моли је да му се чешће јавља преко Београд. Новина или Црв. Крста. Позлрав шзље деци њин тата Воја. Пеш. поруч. Светозар Микић извештава свога оца Мзленка Ма-

може однести закључењу мира. Царска влада сматра, да је најбоље средство за постизање тога циља неодложни почетак измене миели. Остајући при својој изјави од 12. дец., којом је нудила почетак преговора о миру, царска влада има част да предложи сазив без одлагања једне конференције представника зараГених земаља на неутралном земљишту. Немачка влада сматра. да се велики циљ избегавања нових ратова може посгићи пошто се заврши овај рат. Када буде дошао повољан тренутак, она је готова да са радошћу сара г ђује са Сједињеним Државама на остварењу овог узвишеног циља. Нота Амери в ЛонпОц 15. д<»пембра. Једна нота из Вашингтона даје извесна објашњења ко!а се односе на ноту председника Вилсона о миру. Она наглашава факат да председник својим предлогом не мисли да приближи све ратујуће државе. Председник је учинио корак код ратујућих странака из личног и националног разлога у искреној жељи да се услужи човечанство. Влада Сједињених Држава не би могла да претрпи ново понижење исге природе оно са Лузитанијом а да не објави рат Немачкој. То су главни национални разлози који су мотивисали интервенцију председника Вилсонау корист мира. Оегавка мин»стра војног Бадев, 15. децсмбра. •Фосише Ц |јтунг» јавља да ће генерал Кробатин, аустро-угарскп мкнистар војвн датв ускоро осгавг-у. Н> га ће замешпи генерал Шлајер. Опљачкани музеји Рим, 15. дец. «Месађеро“ јавља да су Бугаро Немци потпуно опљачкалв музеје краљевске палате у Букурешту. кића Књажезац да је жив. Тнхомир и Влада је код мене. Лепа нека не брине. Одговорвте на пошту бр. 8. — Данило М. Ацвћ жељ. чин. извештава Сретена М. Богићевића, трг. Наталикце окр. крагујевачки да ме нзвгсти за Кину ■ јели примила послата новац и треба ли јој новац Са браћом је зррав и зетом, Пеш. иоручн. Светозар М Маквћ извештава своју супругу Росу, село Лужик (срез моравскм окр. нишки)) да је здраво. Ја вате јесу ли деца Пера и Рада живи Мвливојев Тика здрзво је, да се не брине. Пошта бр. 8. — Редов Владимир Поповић, извегатава своју мајку Персу Г. Попадију — Књажевац, да је граво. Јгвате јесу -лн Љубица, Мвле и Боса здраво Вошчо зграв, новгд добијате. Пошта 8.